Марија Стевановић у "Релативизацији": Родитељи треба да сносе одговорност за поступке ученика

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с наставницом из Трстеника Маријом Стевановић, која је пре две године била предмет насиља ученика, који су јој измакли столицу за катедром и цео инцидент снимили. 

Стевановићева, која се вратила на посао три месеца након инцидента у Техничкој школи у Трстенику и која тренутно ради искључиво као школски библиотекар, рекла је да и даље трпи психичке последице напада. 

"То се проживљава кроз сваку буку. Постала сам осетљива на јаке звуке, а раније нисам била", казала је саговорница Љиљане Смајловић. Такође је напоменула да је, посредно, инцидент негативно утицао и на њену ћерку. 

Она је истакла да је у дисциплинском поступку против тројице ученика учињен "велики пропуст", пошто се правник школе није појавио на састанку са наставницима како би им објаснио како се спроводи поступак кажњавања, односно искључивања дотичних ђака из наставе, што на крају није учињено.

Што се судског поступка против ученика тиче, двојици дечака који су у том тренутку били малолетни додељена је мера појачаног васпитног надзора од стране центра за социјални рад.

Један од те двојице ученика, који јој је извукао столицу и који је претходно имао неколико прекршаја, није се одазивао на судске позиве под изговором да није био у земљи. Родитељи другог се нису појавили на суду у два наврата, те је суђење морало да буде одложено.

Ниједан од поменутих родитеља јој се није извинио нити изразио жаљење. Отац ученика који јој је измакао столицу, а који је иначе у другом наврату "лажирао самоубиство", покушао је да умањи значај поступака свог детета, рекла је она.

"Њему је све то игра. Њему је и лажирање самоубиства његовог детета игра", казала је Стевановићева. 

Наставница из Трстеника је истакла да се трећи ученик, који је био пунолетан, јесте извинио на крају судског поступка, а исто су учиниле његова мајка и тетка. Њему је тада пружила руку и пожелела му да буде успешан човек, додала је саговорница Љиљане Смајловић.

Напоменула је да је једна од утешнијих страна то што се остали ђаци у школи опходе према њој с поштовањем.

"Већина деце зна, и поштују ме. Ја сам као њихов родитељ и они могу бити нападнути на радном месту. Ти млади људи које виђам... Сад сам у библиотеци па долазе да узму уџбеник или лектиру, попричају са мном, посаветујем их за неке ствари. Младе генерације траже да неко с њима прича", казала је Стевановићева.

Ескалација насиља у школама

Марија Стевановић је напоменула да се од инцидента који је она претрпела могло чути за велики број случајева насиља над наставницима. Она напомиње да је мајка која је напала наставницу у школи "Јован Дучић" на Новом Београду због оцене детета прескочила жалбу на оцену која у том тренутку није била коначна, и одмах прешла на насиље.

Љиљана Смајловић је напоменула да се у међувремену догодила и трагедија у ОШ "Владислав Рибникар". Након што је ауторка "Релативизације" констатовала да је правно гоњење родитеља у таквим случајевима тренд који је почео релативно скоро у САД, упркос чињеници да се школске пуцњаве у тој земљи дешавају већ четврт века, Стевановићева је рекла да сматра да родитељи треба да сносе одговорност. 

"Ми смо одговорни за своју децу од тренутка када их добијемо... Ја знам кад моје дете узме нешто. Неке ствари родитељи стварно морају да пропрате, и то је на нама. Да ли смо самохрани родитељи или живимо са неким, нема оправдања", казала је Стевановићева.

Она је додала да јој није јасно како је породица Кецмановић доследно описивана као узорна и складна. Напоменула је да деца могу носити "маске" у одређеним ситуацијама, на пример када су у школи, док не зна како се К.К. понашао и шта је радио код куће.

Истакла је да наставници имају обавезу да воде евиденцију о понашању и учинку ђака и да затим опишу напредак сваког у електронски индекс. Међутим, напоменула је да "45 минута, два до три пута недељно", колико просечан наставник проводи времена са ђацима из једног одељења, не оставља просветним радницима довољно времена да се у оптималној мери посвете и обрађивању градива и педагошким активностима.

Стевановићева је казала да од трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" чешће заседају комисије за дисциплинске поступке. Уједно је оценила да мере које је држава увела за безбедност ученика и просветних радника, превасходно у виду школских полицајаца, нису довољне, и да се наставници плаше за сопствену безбедност.