Србија и Балкан
Боцан-Харченко: Односи Србије и Русије су чврсти, заинтересовани смо да их развијамо и даље
Србија има свој став, има га у односу према сарадњи с Русијом, али и око Космета, где је он доследан и чврст, а знам колико је тешко било да се брани тај став уз сав притисак и нападе Запада, рекао је амбасадор РФ на предавању у Институту за међународну политику и привреду
Русија је веома заинтересована за развој односа са Србијом, она ће остати наш партнер, остаћемо уз Београд и што се тиче Косова и Метохије и заштите суверенитета и територијалног интегритета Србије, рекао је амбасадор Руске федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.
"Користићемо и даље наш положај као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација да помогнемо", додао је руски дипломата.
Боцан-Харченко је пред препуном салом у Институту за међународну политику и привреду у Београду одржао предавање на тему "Руско-српски билатерални односи у актуелним геополитичким околностима" у којем се осврнуо на тренутну ситуацију у свету, јачање БРИКС-а и рађање мултиполарног света, као и позиције Србије и Републике Српске и њихове односе са Руском федерацијом.
Боцан-Харченко је истакао да Србија и Русија имају чврсте односе, као и да је најважније што Србија није пристала на санкције западних земаља према РФ, што, како је истакао, оставља простора за добар однос и наставак сарадње.
"Делујемо, признајем, у веома отежаним околностима што је објективна реалност, али веома смо заинтересовани за развој односа са Србијом", рекао је Боцан-Харченко.
Он се осврнуо и на говор председника Србије Александра Вучића на Генералној скупштини Уједињених нација почетком ове недеље, оценивши да лично мисли да је тај говор био храбар.
"Издваја се став Србије из низа држава које само понављају оно што Запад говори. Србија има свој став, има га и у односу према сарадњи с Русијом. Око Космета, тај став је доследан и чврст, а знам из личног искуства, из дана када је Русија била у Контакт групи у преговорима, колико је тешко било да се брани тај став уз сав притисак и нападе Запада", истакао је руски амбасадор.
Када је реч о Космету, подсетио је и на важност Резолуције 1244 Савета безбедности УН истичући да без обзира на дијалог Београда и Приштине под окриљем ЕУ, у најтежим ситуацијама сви гледају на Савет безбедности.
"СБ остаје основни терен расправе о КиМ јер криза није решена и остаје као веома опасна за регион Балкана. Запад је одмах почео да крши Резолуцију 1244, али она постоји и наставићемо да штитимо независност и територијални интегритет Србије свом снагом", истакао је Боцан-Харченко.
Упитан како види позив Србији да присуствује самиту БРИКС-а у Казању и одлагање одговора председника Вучића на позив руског председника Владимира Путина, руски дипломата је рекао да је председник РФ Владимир Путин упутио тај позив српском колеги узевши у обзир стање руских односа са Србијом, као и да руски председник има визију будућности односа две земље.
"Ми и даље градимо будућност наших односа. БРИКС је у склопу овога. Осећамо интерес који у Србији постоји за ову организацију и не улазимо у то што је Србија кандидат за чланство у ЕУ. То је суверена одлука Србије. Она јесте кандидат, али има своју независност за развој и других односа са свима, било са Русијом, Кином или арапским земљама. Притисак уопште не долази у обзир, а у нашим односима са председником Вучићем немам примере да је он на нешто заборавио", истакао је Боцан-Харченко.
Истичући да БРИКС привлачи веома велику пажњу у Србији, да је интерес за њега исказао и потпредседник Владе Србије Александар Вулин, Боцан-Харченко је напоменуо да не разуме зашто се доживљава да се БРИКС конфронтира са Западом.
"Подударање у неким областима сарадње је могуће, али ту нема никаквог сукоба или супротстављања", рекао је руски амбасадор.
Он се осврнуо и на ситуацију у Босни и Херцеговини и Републици Српској рекавши да је и то једна од кризних тачака у региону.
"Штитићемо Дејтонски споразум и сва права која је РС стекла као резултат дејтонских преговора и на основу мировног споразума јер само на том основу БиХ може да опстане", рекао је руски дипломата.
На крају свог предавања он је поставио и једно реторичко питање публици.
"Да ли ви знате, пошто ја не знам, постоји ли иједно питање овде у региону које је Запад срећно и потпуно решио? По мом сазнању, ниједно. Гледајући на ситуацију од 1991. године, ниједно питање није решено", истакао је Боцан-Харченко.
Напоменуо је да су највеће кризе везане за Космет и Бих, али да остају мање или веће тензије и када је у питању Хрватска, остају тензије и међу оним државама које су у међувремену постале чланице Европске уније.
"То показује да су биле илузије, којих сада у региону нема, да ће само чланство у ЕУ аутоматски решити сва питања. И ја сам чуо више пута од наших тадашњих партнера у ЕУ да ће чим се Западни Балкан придружи ЕУ, све одједном нестати преко ноћи јер нема граница, нема народа, нема разлика, сви су срећни и сви одједном живе у слози. Међутим, неким круговима, првенствено у Вашингтону, није у интересу да се реше отворена питања и потпуно смири ситуација на Балкану јер што је за Европу теже, њима је боље", рекао је Александар Боцан-Харченко.
