Портрет руског председника Владимира Путина засметао је новим општинским властима нишке општине Медијана, којом од недавно управља група грађана "Др Драган Милић". Слика лидера ове источноевропске земље "протерана" је тако са улаза општинске зграде, а када се један од од радника општинске Управе побунио због тога – настао је хаос.
Радник је упорно тражио да сазна – где је Путин.
"Ушао је, бацио је наочаре за сунце испред мене уз неку чудну гестикулацију. Кад сам му рекао да ипак не може са мном тако да прича, повисио је тон и поновио 'где је Путин'", жалио се медијима председник општине Медијана из Милићеве групе грађана, Младен Ђурић који је како тврде његове колеге и пре тога добијао позиве у којима му је радник тражио да врати Путинову слику.
За радника који очигледно поштује руског председника нишка опозиција тврди да је био у алкохолисаном стању, и наводе како га је у радни однос у општини примила претходна власт.
Нико, међутим, да одговори човеку на питање: Где је Путин?
Председник групе грађана која има већину у медијани, доктор Драган Милић, такође је коментарисао инцидент који је описао као "невиђен". Он је устврдио како је радниk физички и вербално напао два већника.
"У општини Медијана на самом улазу у зграду где се налази обезбеђење налазила се слика председника Русије, Владимира Путина. Та слика је наравно уклоњена јер не може слика било ког страног држављанина да стоји у објектима државе Србије све док смо слободна земља. Медијана јесте, била је и биће српска општина. У згради општине Медијана док је опозиција на власти неће бити слике ни руских, ни америчких, ни кинеских ни немачких председника", оштро је реаговао вођа нишких опозиционара, додајући да ће општина Медијана реаговати у складу са Законом, те да "бахати, дрски и агресивни појединци не могу бити слика и прилика општинске власти".
Које законе крши Путинова слика Милић није прецизирао, па би злонамерни рекли да шеф нишке опозиције заправо само покушава да својим дискреционим одлукама да снагу закона. Јер једноставно, њему се Путин не допада. Да је Бајденова слика у питању – да ли би јој приговорио овако оштро као слици руског председника?
Јер, исти овај Милић који тврди да "не може слика било ког страног држављанина да стоји у објектима државе", у исто време нема проблем да на објекту Клинике за кардиохирургију у Нишу стоји - амерички грб. И захвалност америчкој војсци.
"Дугујемо захвалност америчком народу, америчкој влади и пре свега америчкој војсци на донацији у опреми која ће служити за лечење пацијената клинике", пише на улазу у клинику где је постављен и велики грб са натписом "US ARMY".
Донације Американаца биле су довољне и да један операциони блок у овој клиници понесе назив "Вудро Вилсон" по бившем америчком председнику.
Милићева захвалност Американцима не огледа се само у професионалном него и у личном животу, па је овај кардиохирург светског гласа још 2014. године основао Клуб српско-америчког пријатељства.
Један од циљева удружења је, како се наводи на њиховом сајту, "промовисање вредности западног света и eвроaтлантских интеграција", односно промовисање чланства у НАТО.
Клуб блиско сарађује са америчком амбасадом, амбасадором и дипломатама, а за десетак година рада обезбедио је, наводе, 7,8 милиона долара донација од САД.
Његови суграђани, Нишлије, међутим не гаје тако благородна осећања према Војсци Сједињених Држава. Јер зашто би? Да ли опрема коју су Американци донирали Клиници за кардиохирургију икако може да надокнади све оне патње кроз које је Ниш прошао током НАТО агресије, коју је предводила управо америчка војска?
Ниш је, наиме, био једна од највећих жртава бомбардовања противног међународном праву, а само током једног дана, 7. маја 1999. године, када су град засуле касетне бомбе, страдало је чак 16 људи. Можда Американци јесу донирали милионе за клинику, али су исто тако "донирали" Нишу око 36 контејнера касетних бомби, а бомбе су падале у зони пијаце, и болнице, где није било никаквих војних циљева. Па Милић никако да се запита да ли је грбу страног агресора место на клиници у којој се лече рођаци и пријатељи жртава бомбардовања.
Јасно је, међутим, шта Нишлије мисле о Русима, јер, подаци кажу да је највећи број братимљења Ниш имао управо са руским градовима и општинама- четири, а потом са грчким и бугарским – по два. То све сведочи о историјској, истинској и пријатељској сарадњи са руским народом чији је лидер одједном "спорни" Путин.
Историја, с друге стране, и даље памти чувени "Нишки инцидент" када је, у Другом светском рату, убрзо по ослобађању Ниша, "савезничка" авијација Сједињених Америчких Држава бомбардовала колону нишких ослободилаца, припадника Црвене армије. И то су Американци назвали "грешком", исто као што су "грешком" звали и немилосрдно бомбардовање Ниша касетном муницијом.
Када је Милићев клуб у Нишу угостио команданта Копнене војске САД за Европу, генерал потпуковника Фредерика Бена Хоџиса и Филипа Бридлава, бившег главног команданта НАТО-а у Европи - многи су се присетили тешких дана које су САД и НАТО донели њиховом граду. Међу њима није био кардиохирург, који води нишку опозицију.
Јер, Милић је можда заборавио ко су прави нишки пријатељи, а ко непријатељи - али изгледа да радник који се пита шта је с Путиновом сликом, још све добро памти.