Као "ноторне лажи" и "опасне игре" Сарајева – описао је председник Србије Александар Вучић оптужбе које је са говорнице Генералне скупштине Уједињених нација упутио председавајући Председништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић, тврдећи да руководство Србије прети суверенитету и територијалном интегритету БиХ.
Бећировић се, уз то, у Њујорку пожалио и да су "великодржавне аспирације Србије према територијама других земаља у региону, суштински разлози због којих су БиХ и Западни Балкан изложени новим опасностима".
На овакве његове изјаве Србија је реаговала и писмом генералном секретару УН и председнику Генералне скупштине УН, наглашавајући да Бећировић покушава да "злоупотребом излизаног наратива о великој Србији у региону оживи конфликте из деведесетих година прошлог века".
"Њима се чини да је ово последња прилика да окрену свет против Србије. Годинама слушамо свакодневну причу да ћемо да нападнемо неког у региону, јер полазе од себе", појаснио је председник Вучић коментаришући Бећировићеву изјаву, која, како је већ истакла српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић не одражава став БиХ, јер његова платформа за наступ није усвојена на седници Председништва.
Зашто, међутим, Бећировић, поново покушава да подгрева старе тензије на Балкану, и због чега се "излизани наратив о великој Србији" баш сада актуелизује?
"Конфузија за унутрашњу употребу"
Професор међународне политике Милош Шолаја каже да у понашању Бећировића нема ништа ново, јер он се одавно прави да не разуме да спољну политику Босне и Херцеговине мора да води Председништво.
"Бећировић користи међународне околности у којима страни представници не реагују на неусаглашене поступке, да би изнео своје ставове. Домет у Генералној скупштини му није баш велики, јер ко је склон да прихвати то што је рекао, прихватио је то већ раније, а ко није склон томе, и не занима га шта он каже. Све је ово за унутрашњу употребу, јер за десет дана су избори у којима ће се решавати много тога у бошњачком националном ткиву – између Бећировићевог СДП-а и између СДА Бакира Изетбеговића. Он покушава да освоји националне симпатије бирача и повећа број гласова", оцењује Шолаја, који додаје да је читава Бећировићева политика "такмичење са Изетбеговићем".
Саговорник РТ Балкан, међутим, не предвиђа да ће изјаве бошњачког члана Председништва имати неке озбиљније последице.
"Засад је то на реторичком нивоу и само за унутрашњу употребу. Опасно би било једино да иза тога стоје неке конкретне активности које би могле да доведу до нарушавања мира", сматра Шолаја.
Таква реторика се, додаје, појачавала и док је Изетбеговић био члан Председништва, јер "то доводи до чвршће националне организације и хомогенизације кад је реч о припадности националним политикама".
"Али на нивоу БиХ највећу подршку добију умереније странке 'тројке' (Народ и правда, СДП и Наша странка), а не СДП ни СДА, тако да је јасно да Бећировићева реторика до сад није донела резултат. Он само прави конфузију и удаљава БиХ од стабилности и кретања ка ЕУ", закључује Шолаја.
Није говорио из главе - говор му писао Марфи
Политички аналитичар Анђелко Козомара, сматра да је Бећировићево обраћање у Њујорку "највећи корак ка нестанку Босне и Херцеговине и најеклатантнији пример рушења Дејтона".
"Бошњаци већ неколико година агресивно нападају Српску, а сад су почели да ударају и на Србију, зато што им је обећано (а знамо да се то обећава у Стејт департменту) да ће Босна и Херцеговина бити унитарна држава и да ће бити укинути ентитети. Републици Српској је одузето готово стотину надлежности и кад је Додик рекао 'доста', почели су ти агесивни напади на РС и завођење санкција комплетном руководству РС. Цела Босна и Херцеговина зна да Бећировић није говорио из своје главе и да му је говор писао амерички амбасадор (Мајкл Марфи)", тврди Козомара.
Подсећајући да Бошњаци већ дуго воде спољну политику против Републике Српске, и истичући да му није јасно зашто никад нико "из Додиковог табора није био министар спољних послова БиХ", саговорник РТ Балкан наводи да је сценарио из ГС УН већ виђен и кад се у истом телу гласало о спорној резолуцији о Сребреници, као да стално слушамо "друга оговарања по целом свету где путују и Елмедин Конаковић (министар спољних послова БиХ) и Златко Лагумџија (стални представник при УН)".
"Занимљиво је да Србија има одличну сарадњу са свим исламским земљама, само не са Бошњацима у БиХ јер они то неће и зато опструишу комплетан развој Републике Српске и Босне и Херцеговине. Њима не одговара никаква веза са Србијом", уверава Козомара.
Дизањем тензија, Бећировић, према мишљењу нашег саговорника, покушава да се и додвори "исламској чаршији".
"Кад су пре две године били избори њега није подржавала Исламска заједница која је била за Бакира Изетбеговића, док је америчка амбасада тада хтела да склони Бакира и доведе Бећировића као јастреба обученог за борбу против Српске и Срба", закључује саговорник РТ Балкан.