Српски министар спољних послова Марко Ђурић, рекао је у интервјуу за "Глас Америке" да ће српски органи сарађивати са Америком када је реч о истрази о пословању фирме зета бившег председника Трампа, Џереда Кушнера који ће инвестирати у луксузни комплекс на месту бившег Генералштаба.
У сенатском одбору за финансије америчког Конгреса, наиме, води се истрага о пословању фирме "Афинити", а демократа Рон Вајден који предводи ту истрагу, навео је да су српски и албански званичници пришли тој компанији са пословним предлозима за улагање.
"Оно што могу је да кажем да се не мешам у рад правосудних органа ни српских институција, а камоли америчких и оно што могу такође да кажем је да Србија и Сједињене Државе имају потписане споразуме и квалитетну сарадњу у области правосуђа. Заправо, УСАИД је претходних двадесет година уложио много у реформу српског правосуђа, тако да ако и када до било каквих питања на ту тему дође, сви српски органи стајаће на располагању америчким органима и Србија ће увек помоћи да се све истраге воде", тврди Ђурић.
"Глас Америке" није пропустио да Ђурића пита и о састанцима потпредседника Владе Александра Вулина са руским председником Путином.
"Србија настоји да има избалансирану спољну политику, у којој су отворени канали комуникације са свима у међународној заједници. Али Србија, по питању рата у Украјини има врло јасну позицију: подржава територијални интегритет Украјине у Уједињеним нацијама и на другим форумима. И не само по овој теми, него по свима другим темама се чврсто и доследно држи међународног права", закључио је Ђурић наводећи да је мисија Србије да објасни другим земљама да њен територијални интегритет није ништа мање вредан од територијалног интегритета других држава.
На питање зашто Србија, након његовог одласка на функцију шефа дипломатије и даље нема амбасадора у Вашингтону, Ђурић наводи да амбасадор Влада Марић тренутно отправља послове у амбасади и да ће "у не тако далекој будућности, веома брзо" бити именован нови амбасадор.
Министар спољних послова додао је да је на маргинама Генералне скупштине УН имао више од 30 билатералних састанака, као и да је учествовао на више самита и регионалних састанака. Резултат је, каже, успостављање дипломатских односа са три земље и потписаних шест међународних споразума о сарадњи дипломатских служби, укидању виза, политичким консултацијама.
"Ми се са нашим порукама обраћамо свима. И онима који су признали независност Косова и Метохије и некада додатни интензитет улажемо у унапређење дијалога управо са тим земљама због тога што желимо да продубимо разумевање за нашу ситуацију. Не тражимо увек да те земље имају идентичан поглед као ми, али макар да разумеју зашто је наш поглед такав какав јесте. И то је већ напредак", навео је наводећи да је посета УН одлична прилика да се "освежи слика о Србији".