Србија и Балкан
"Ој Тепићу, нови Синђелићу": На данашњи дан јуначком смрћу погинуо мајор Милан Тепић
У Комленцу у Козарској Дубици, родном месту хероја мајора Милана Тепића, обележене су 33 године од његове погибије у Бјеловару
Јуначком смрћу која је у многоме подсетила на чин Стевана Синђелића, на Чегру, маја 1809. године, на данашњи дан, 29. септембра 1991. године погинуо је Милан Тепић, мајор Југословенске народне армије и последњи народни херој тадашње Југославије.
Мајор Тепић, коме су биле 34 године, у недељу, 29. септембра, 1991. одбио је да припадницима хрватског Збора народне гарде преда велико војно складиште "Барутана" у шуми Беденик у близини Бјеловара. Заједно са складиштем, великом количином наоружања, експлозива и муниције које је дигао у вазудух, жртвовао је и себе.
Пола године раније, Тепић је, у време првих оружаних сукоба у Хрватској добио прекоманду у гарнизон у Бејовару у коме је била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА. Почетком септембра 1991. премештен је у складиште Барутана са задатком да организује одбрану важног војног објекта где га је 29. септембра затекао напад организован од стране припадника ЗНГ-а, односно хрватских побуњеника.
Када се са малобројним људством нашао у тешкој ситуацији, опкољен, а не желећи да складиште преда непријатељу, Тепић је око 10 сати и 40 минута, раније минирано складиште дигао у ваздух. Јака експлозија потресла је читав Бјеловар, погинуло је и 11 припадника "зенги" који су том тренутку били близу ограде војног објекта.
Непосредно пре експлозије у којој је страдао Тепић, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић који је са војником Драганом Драгановићем одбио наређење мајора, команданта складишта, да се повуче, напусти објекат и тако себи спасе живот. Њих двојица су наставили да дејствују по непријатељаким снагама које су се приближавале складишту али је Мирковић убрзо смртно погођен.
Напад на складиште у Бјеловару био је део шире акције ЗНГ-а, напада и опкољавања касарни и војних објеката широм Хрватске покренуте после наређења Фрање Туђмана, председника Хрватске од 12. септембра те године. Циљ је био да се припадници ЈНА у касарнама опколе и приморају на предају као и да се заплени оружје и муниција, ратна техника.
Дан пре напада на војне објекте у Бјеловару, опкољен је и заузет гарнизон у Вараждину, у коме је хрватским сепаратистима пала у руке велика количина наоружања, војне опреме, посебно тенкова и других оклопних возила. У недељу 29. септембра, око 7 и 30 почела је блокада а затим и општи напад на већ ослабљени гарнизон, на војне објекте у Бјеловару које су предводили људи из Кризног штаба у том граду.
Остало је забележено и да су тих дана војницима који су бранили војне објекте широм Хрватске стизала нејасна наређења, да су се догађала масовна дезертерства, нарочито виших старешина, да су системи веза, струја, вода, снабдевање војних објката били пресечени а војници на одслужењу војног рока, најчешће са млађим официрима, препуштени сами себи.
Тепић је, пошто су у недељно јутро један за другим "зенгама" у руке падали војни објекти око Бјеловара, складиште дигао у ваздух тек када се уверио да су се војници који су били под његовом командом, њих десетак, повукли на сигурно.
После експлозије у складишту у Беденику, отпор "зенгама" настављен је једино из касарне "Божидар Аџија" на Војновићу, све до 18 и 30 када је командант, пуковник Ковачевћ наредио предају.
Процењено је да се у магацину у Беденику налазило око 170 тона противтенковске муниције, мина, других експлозивних средстава распоређених у више објеката.
После заузимања складишта стрељан је Раденко Стевановић, командир страже у Беденику, у касарни у Бјеловару убијени су камандант касарне пуковник Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић, заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након тортуре у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра 1991. По наређењу кризног штаба, грађани Бјеловара морали су те вечери да обиђу заузету касарну у којој су била изложена тела убијених официра.
Према неким изворима, у току напада на касарну, пуковник Рајко Ковачевић контактирао је команду Пете армијске области у Загребу и тражио да у правцу Бјеловара упути барем два авиона како би им олакшали положај. Уместо војне помоћи команда им је упутила посматрачку мисију Европске заједнице, коју су припадници "зенги" зауставили на прилазу Бјеловару, ради "њихове личне безбедности".
Шесторица резервиста ЈНА заробљени на подручју Бјеловара, издвојени су и четири дана касније стрељани у шуми Чесма, недалеко од Малог Kоренова.
Два месеца касније, тадашње Председништво СФРЈ одликовало је Тепића Орденом народног хероја и он је последњи народни херој Југославије. Република Српска установила је Орден за посебне заслуге "Милан Тепић".
У Београду је, на Дедињу, подигнут споменик народном хероју Милану Тепићу, откривен септембра 2017. Име мајора Тепића носе улице многих градова у Србији као и у Републици Српској, мајору је посвећена и песма "Ој Тепићу нови Синђелићу".
