Вучевић: Ребалансом предвиђено 12 милијарди динара више за просвету због 1.000 новозапослених

Премијер Милош Вучевић је посланицима опозиције поручио да не могу да пореде ствари које нису упоредиве, односно да плате у просвети равнају са улагањем у капиталне пројекте попут ЕКСПО-а или изградње Националног стадиона

Председавајућа Скупштином Србије Марина Рагуш одредила је једночасовну паузу у раду парламента после које ће бити настављена расправа о амандманима на ребаланс буџета, а на крају преподневног дела седнице премијер Милош Вучевић рекао је да је ребалансом предвиђено 12 милијарди динара више за просвету. Вучевић је објаснио да је већи буџет за просвету предвиђен, јер има више од 1.000 новозапослених.

"Не могу да разумем да неко дефинише то као увреду за просвету, тиме што држава само до краја године издваја 12 милијарде више, баш за ту исту просвету. Од тога, осам милијарди динара више за плате запослених у просвети", рекао је Вучевић.

Он се осврнуо и на изјаву министарке просвете Славице Ђукић Дејановић, која је говорила о расту плата, односно другачијем обрачуну за стручне сараднике и разредне старешине.

"Мислим да су то значајна улагања за просвету и да је то апсолутно за похвалу, а не за испразну критику и покушај додворавања, јер неко види да би то могла бити тема на којој се добија неки политички поен, свакако јефтин политички поен. Верујем да ћемо имати добар социјално-економски дијалог са синдикатима у просвети и верујем постизању споразума и да ће просветни радници осетити уваженим и видети да имају подршку државе", рекао је премијер.

Он је посланицима опозиције поручио да не могу да пореде ствари које нису упоредиве, односно да плате у просвети равнају са улагањем у капиталне пројекте попут ЕКСПО-а или изградње Националног стадиона.

"Ви говорите о буџетима за плате и поредите их са капиталним буџетима, буџетима за капиталне пројекте. Капитални пројекти имају временско трајање, они су ограничени на годину, две или три, колико је потребно за реализацију тог пројекта. Најчешће причамо о инфраструктурним пројектима и они пре свега доприносе расту БДП-а и расту укупне економије наше државе, с којима на крају имамо потенцијал да подижемо плате и пензије и можемо да преговарамо са ММФ-ом и да сами дефинишемо своје буџетске позиције", рекао је Вучевић.

Поручио је да посланици опозиције морају да знају да праве разлику између издвајања за плате и улагање у капиталне пројекте и да се од њих, ако желе да се баве политиком, то очекује.

"Било би погубно за државу и друштво да те ствари не разликујете, да не знате шта су капитална издвајање, а шта су издвајања за плате", рекао је Вучевић.

Објаснио је да питање подизања плата није питање политичке воље, него је питање економске снаге државе и да су се последице непланског дизања пензија виделе 2008. године.

"Мислим да раст плата од 12 одсто није увреда, него је стварно добар предлог Владе Републике Србије. При томе морате прочитати протокол који је потписала тада Влада 2023. у новембру, са синдикатима у просвети. Готово све смо испунили", рекао је премијер.

Он је поручио представницима опозиције да му не смета што се боре за своје политичке циљеве и да износе своје политичке програме.

"А сматрам да заиста чините медвеђу услугу синдикалним представницима у просвети тиме што ви монополизујете њихове синдикалне захтеве", закључио је премијер.

Он је рекао да је његов предлог синдикалним представницима да дођу на дијалог, а не да политичке странке воде протесте, јер ту неће бити никаквог успеха.

"Гледам на сат све време, очигледно не желите седницу о литијуму. Надам се договору у просвети", рекао је Вучевић.

Народни посланик Зелено-левог фротна Роберт Козма рекао је да се раст плата још није десио и да ће се то видети тек у следећем предлогу буџета. Он је додао да опозиција не преузима никакве протесте просветара, већ да, како каже, њима пружа подршку и подржава њихове захтеве.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић је одговорила Козми да су репрезентативни синдикати задовољни чињеницом да ће разредне старешине имати повећање додатка на старешинство са четири на седам одсто и наводи да је то био један од њихових захтева који је испуњен.

"У овом моменту је процена да почетна плата у просвети може да износи 94 одсто просечне плате на нивоу Републике Србије и ми мислимо, и представници репрезентативних синдиката, да 2025. година треба да буде година на којој би требало да се потрудимо, да то иде и напред", рекла је министарка.

Оценила је да ниједна влада до сада није имала толико разумевања за просветне раднике.

"Ми смо се договорили да приоритет мора бити апсолутно просвета и да једино двоцифрено повећање у процентима могу имати просветни радници. И док сви остали имају из јавног сектора осам одсто повећања, ово је 12 одсто", указала је Ђукић Дејановић.