Скупштина Србије усвојила је, после маратонске расправе, ребаланс буџета за ову годину. Буџет је увећан за 132,5 милијарди динара и износи 2.173 милијарде динара.
За ребаланс буџета гласало је 136 посланика, а против је било 51, уздржаних није било, а није гласало шест посланика.
Посланици опозиционих партија у Скупштини Србије нису гласали за предложени ребаланс буџета.
Скупштина Србије одбацила је свих 119 амандмана које су народни посланици уложили на предложен ребаланс буџета.
Премијер Милош Вучевић рекао је раније образлажући предлог закона да је ребаланс развојни и да доноси доста добрих вести за грађане и државу, те да се издваја више новца и за подршку породицама са децом за 25 милијарди, а да додатних око 20 милијарди иде за здравство, као и око 20 милијарди додатних за пољопривреднике.
Вучевић је истакао да је предложени ребаланс буџета за ову годину резултат економских и фискалних показатеља у току 2024. године, којим је повећана пројекција БДП-а за ову годину са 3,5 одсто на 3,8 одсто.
"Спрам тога смо дефинисали приходе и расходе и предложили повећање буџета Републике Србије за ову годину за 132,5 милијарде динара. Буџетски дефицит и даље држимо испод оног нивоа како смо договорили са ММФ. И пре свега истичем да ниво јавног дуга по нашој пројекцији неће прећи 51,5 одсто од БДП-а, што је више него добар резултат имајући у виду све економске трендове које видимо у еврозони", рекао је Вучевић на седници Скупштине Србије сумирајући расправу о ребалнсу буџета која је почела прошлог понедељка.
Он је навео да се у заштиту животне средине улаже додатних три милијарде динара директно у министарство, али да, у оквиру улагања у заштиту животне средине, постоји и буџет који се налази у Министарству за грађевинарство, у износу од 10 милијарди за пречистаче, за уређење депонија, односно дивље депоније, уређење регионалних депонија.
Вучевић је рекао да је буџет за просвету ребалансом повећан за 12 милијарди у односу на почетни буџет за 2024. годину.
"Од тога, од тих 12 милијарди, за осам милијарди је већи буџет или већи фонд за плате запослених у просвети, јер имамо преко 1.000 више запослених у просвети", навео је Вучевић.
Истакао је и да је буџет за одбрану наше државе већи за 57,2 милијарде и да смо дошли на ниво који је некад био незамислен, да нам је буџет за одбрану 2,5 одсто БДП-а.
Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали рекао је раније да Србија има други највећи раст БДП-а у Европи у првој половини години од 4,3 одсто раста и да полако, али сигурно улази у најбрже растуће привреде у Европи, као и да је ребаланс последица одличних резултата које постиже српска економија, као и већих прихода од предвиђених.
Мали је рекао да тај предлог Закона произилази из стања у којем се наша привреда тренутно налази и да је дефинисан циљевима и опредељеним циљевима које су дефинисани у програму Србија 2027.
Посланици Скупштине Србије усвојили су и измене и допуне Закона о буџету Републике Србије за 2024. годину са Одлуком о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2024. годину, Одлуком о давању сагласности на Одлуку о изменама Финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање за 2024. годину, Одлуком о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2024. годину и Одлуком о давању сагласности на Одлуку о изменама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2024. годину.