Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ) усвојила је резолуцију којом се признаје да је оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж био политички затвореник у Великој Британији, а један представник Србије био је у само тринаест посланика који су гласали против овог документа.
Реч је, наиме, о Владимиру Ђорђевићу, који је члан коалиције НАДА, а коју чине Нови ДСС и ПОКС, што је поприлично изненађује будући да се први човек ове коалиције Милош Јовановић врло често у својим иступањима позивао на сазнања "Викиликса", због којих је Асанж уосталом и постао политички затвореник. Штавише, политичка групација коју он представља чак је и најмање прозападна гледајући списак српских представника који су данас гласали у ПС СЕ. Ту су још представници Савеза војвођанских Мађара, СНС-а и СПС-а.
Занимљиво је да је Ђорђевић једини у региону који је рекао "не" овој резолуцији, са којом изгледа није могла да се отворено сагласи ни српска представница Елвира Ковач, иначе чланица Савеза војвођанских Мађара. Она је била једна од укупно 20 уздржаних посланика ПС СЕ, такође, једина уздржана из региона.
Против овог документа гласала су и четири британска посланика, што је потпуно и очекивано, будући да је документом наглашена улога Велике Британије у неправедном Асанжовом притварању. Та земља позвана је, наиме, да хитно ревидира своје законе о екстрадицији "како би се спречила могућност изручења особа које се траже због кривичних дела политичке природе" и спроведе независну ревизију поступања надлежних органа према Асанжу "у циљу утврђивања да ли је он био изложен мучењу, или нехуманом, понижавајућем поступању, или кажњавању".
На Асанжову страну нису стали, односно, против овог документа гласало је још четворо Пољака, један Португалац, и такође по један представник Аустрије, Швајцарске и Литваније.
Остали представници Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе, Биљана Пантић Пиља и Александар Мирковић из СНС-а, као и Дуња Симоновић Братић из СПС-а подржали су резолуцију у којој се, према раније објављеном нацрту ПС СЕ, истиче да је узнемирена извештајима да је ЦИА тајно испитивала Асанжа у Амбасади Еквадора у Лондону и да је "наводно развијала планове да га отрује или чак убије" у Великој Британији и осуђују се "сви облици и праксе транснационалне репресије".
Асанж је у уторак, обраћајући се у ПС СЕ, рекао да је пуштен из затвора јер је признао кривицу за новинарство, а не зато што је правни систем функционисао.
"Бојим се да ће бити прекасно ако институције попут Парламентарне скупштине Савета Европе не схвате озбиљност ситуације. Сви треба да учинимо свој део како бисмо осигурали да се светло слободе никада не угаси, да ће потрага за истином живети и даље, и да гласови многих не буду ућуткани интересима неколицине", рекао је он.