Србија и Балкан
Милановић поручио НАТО-у: Oдговарам искључиво хрватским људима, а не Вашингтону и Бриселу
НАТО је јуче реаговао на дешавања у Хрватској и казао да је помоћ Украјини договорена на самиту у Вашингтону ове године
Хрватски председник Зоран Милановић поново је поручио да, док је он председник, хрватски војници и официри неће учествовати у активностима које Хрватску гурају у рат.
Након што је пре два дана Милановић одбио да да претходну сагласност на одлуку владе о слању хрватских војника у мисију подршке Украјини и оштре реакције премијера Андреја Пленковића и владајућег ХДЗ-а, хрватски председник је на Фејсбуку поново поручио:
"Једноставно, док сам ја Председник Републике и Врховни командант – хрватски војници, подофицири и официри неће учествовати у активностима које Хрватску гурају у рат."
Поручио је да, радило се о једном или стотину војника, ма где они били – ради се о директној штабној подршци зараћеној страни која није чланица НАТО-а и то представља излазак из оквира националног интереса Хрватске.
"Преданост Републике Хрватске нашим савезницима у НАТО-у огледа се и у чињеници да сам дао сагласност за повећање учешћа припадника ОСРХ у граничним земљама Савеза за готово 80 посто, с 300 на 520 припадника. Напомињем да Хрватска има обавезу да помаже искључиво савезницима и то свакодневно радимо", поручио је Милановић.
Све остало је, како истиче, укључивање у рат, што није и неће дозволити.
"Ја одговарам искључиво хрватским људима, а не Вашингтону и Бриселу – тако ће и остати", јасан је Милановић.
Реч је, наиме, о мисији НСАТУ која има три главна фокуса: надгледање обуке украјинских оружаних снага у објектима за обуку у савезничким земљама, пружање подршке дугорочном развоју украјинске војске и подршке Украјини кроз планирање, координацију донација са савезницима и партнерима, пренос материјала за помоћ и поправку опреме.
Састоји се од око 700 чланова из држава НАТО-а, а из било каквих процеса искључена је Мађарска. Седиште НСАТУ-а је у Висбадену, у Немачкој, с кључним логистичким средиштима на источном крилу савеза.
Пленковићева влада тврди да би улога хрватских официра била примарно логистичка подршка и координација донација опреме и средстава за Украјину и да није предвиђено слање хрватских војника у ту земљу. Из Владе Хрватске истичу да би до пет хрватских официра у периоду од 2024. до 2026. боравило у команди у Висбадену.
"Зоран Милановић континуирано, већ годинама, застрашује јавност да је намера учествовања у НАТО- активностима 'слање хрватских војника у Украјину' или 'увлачење Хрватске у сукоб с Русијом'", саопштила је влада.
Из Банских двора поручују да "Хрватској не прети никакво увлачење у рат и Милановић је тај који таквим потезима непотребно излаже и додатно изолује Хрватску на међународној сцени, рушећи њен кредибилитет као савезнице НАТО".
Упркос недавању сагласности Милановића као врховног команданта за укључивање хрватских војника у активност подршке Украјини, Хрватска може послати своје официре уколико то одлучи парламент, двотрећинском већину, предвиђено је Уставом.
