Осуђујућа пресуда Милораду Додику значила би отварање новог жаришта на Балкану, што Западу, како се чини, није тренутно у интересу, због чега ће одлука суда или бити пролонгирана или ће бити формална, речено је на трибини "Шта чинити ако буде осуђен председник Републике Српске" одржаној у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду.
Трибину су организовали Представништво Републике Српске у Србији и информативно-политички портали "Све о Српској" и "Факти".
У случају да осуђујуће пресуде, ипак, дође, како су навели учесници трибине, то би показало да Запад, пре свега Сједињене Америчке Државе, не желе миран регион. Одговор Републике Српске и Србије требало би да буде одлучан и чврст на политичком и правном плану.
Пре излагања учесника, организатори су подсетили да демократски изабраном председнику Милораду Додику суди неуставни суд БиХ и то због тога што не прихвата одлуке и не признаје нелегитимно изабраног високог представника Кристијана Шмита.
Битно је да се види да ли је Америка спремна да се отвори још једно стање неизвесности са могућим непредвидивим компликацијама тим гамбитним потезом да се донесе пресуда председнику РС, рекао је бивши дипломата Владислав Јовановић. Он је додао да не мисли да ће до тога доћи јер су западни савезници заузети хитнијим и компликованијим стварима и нису спремни да отворе нове фронтове.
"Они желе да појачају психолошку, политичку игру изазивања, нервирања, очекујући да ће то довести до унутрашњих подела и неких грешака у корацима с наше стране које би могле добро да експлоатишу. У случају да до осуђујуће пресуде ипак дође, одговор РС и Србије мора бити чврст и фронталан, исказан на политичком и правно-процедуралном плану. Политичком: да се јединство српског народа чврсто афирмише, а на правном да се види да ли има могућности и користи да се питање обезвређивања Дејтонском споразума постави Међународном суду правде или неком другом на одлучивање", рекао је Јовановић.
Професор универзитета у пензији и некадашњи члан Председништва БиХ Ненад Кецмановић истакао је да је цео процес политичка и правна лакрдија и додао да су институције РС већ донеле одлуке да неће поштовати одлуке ни Шмита ни суда, али да је добро што се Додик, ипак, појавио пред судом.
"Да није дошао у суд, могли би да распишу црвену Интерполову потерницу за њим и да га ухапсе, али Додик је судницу изабрао као позорницу на којој ће раскринкати те утваре и то постаје трибина на којој он политички делује. Оптимистички типујем на пресуду којом ће Додику бити забрањено да помиње мирни разлаз, који Запад преводи као једнострану сецесију РС, а не на пресуду којом би му било забрањено јавно деловање", истакао је Кецмановић.
Он је додао да свој оптимизам заснива на томе што Запад стално препоручује мир и стабилност, а то говоре они исти који шире немире и нестабилност, другим речима поручују не таласајте ви, док ми не завршимо наше веће послове по свету.
Пресуда Додику би вероватно значила прелазак Рубикона у БиХ и региону, истакао је политиколог Александар Павић и напоменуо да ће из пресуде моћи да се види шта је геополитички интерес великих сила, пре свега САД.
"Да ли им је стварно најважније да очувају мир и стабилности или хоће да покрену ново жариште. Ако би пресуда била таква да утиче на било који начин на обављање функције председника РС, тиме би нелегални високи представник преко нелегалног суда директно покушао да наметне своју вољу изнад демократске воље једног од конститутивних народа у БиХ", рекао је Павић.
Он је додао да би, ако би сви актери на српској сцени прихватили елиминацију демократски изабраног председника РС, то значило прихватање окупације.
"То би била нека нова колонија, а мислим да то политичка елита у РС неће прихватити, а ни Србија не би требало мирно да посматра како се уклања легитимни и најјачи представник Срба у РС", навео је Павић.
Он је напоменуо и да би осуђујућа пресуда сигурно довела и до одговора Москве.
И у декларацији Свесрпског сабора у неколико тачака наводи се да РС и Србија осуђују наметање закона у БиХ, осуђују или не прихватају ова тзв. именовања, указао је историчар и научни саветник Института за новију историју Србије Александар Раковић.
"Брине, међутим, што се у неколико тачака исказује поштовање БиХ која на све начине, и из Федерације и преко међународних управника, гази идентитет РС. Неко ће нам везати пресуду суда БиХ и за европске интеграције, а у декларацији стоји да су Србија и РС на путу европских интеграција", навео је Раковић.
Он је додао да с једне стране у декларацији стоји да не прихватамо наметнуте одлуке, а с друге стране да поштујемо БиХ.
" И како ће се сада одредити Србија? У том смислу биће нам потребна храбрија решења. Такође, мислим да ће Додик бити осуђен у тзв. суду због тога што се показао као један од лидера слободног света", закључио је Раковић у свом излагању.
Судски процес против Милорада Додика и директора Службеног гласника на најбољи начин показује нефункционисање правног поретка у БиХ, рекао је генерал у пензији Винко Пандуревић.
Као могуће одговоре на евентуалну пресуду којом би председнику РС било забрањено јавно деловање, он је навео истицање важности Дејтонског споразума и позивање на овај документ, јединство народа и политичких елита, подршку Србије и одлуке са Српског сабора, одупирање одлукама наднационалних организација, али и народну непослушност.
Америчко гледање је увек доводило у блиску везу Блиски исток и Балкан, а ако је ватра и пожар на Блиском истоку, да ли САД одговара иста ситуација на Балкану, упитао се Предраг Ћеранић.
"Мислим да им не одговара. Њихови играчи јачи од америчких амбасадора послали су поруку да им је у интересу мир на Балкану. То ће допринети да пресуда буде формалног духа, да се забрани негирање идеје БиХ, идеје о раздруживању, али да не буде политичке елиминације", истакао је Ћеранић.
Он је напоменуо да је значајно и јучерашње писмо подршке Додику министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова и заменика председника Савета безбедности Русије Дмитрија Медведева.
"То је порука креаторима ове кризе у БиХ да Русија неће седети скрштених руку, неће дозволити да им прва линија фронта тек тако падне", рекао је Ћеранић.