Након што су се и Србија и хрватска одлучиле да врате обавезан војни рок, о тој опцији размишља и Црна Гора која је чланица НАТО-а.
Министар одбране Црне Горе Драган Краповић у марту ове године рекао је како није за враћање војног рока, да би пре свега неколико седмица изјавио да би "било добро када би се вратио обавезни војни рок".
Црна Гора је обавезно служење војног рока укинула 2006, када је након референдума постала независна држава. Чланица НАТО-а постала је 2017. године.
Пре пет година је отворена могућност добровољног служења војног рока. Траје три месеца и отвара могућност запошљавања у Војсци Црне Горе, која броји око 2.400 припадника, наводи Радио Слободна Европа (РСЕ).
Одлука о враћању обавезног војног рока је на земљама чланицама, у овом случају Подгорице, казао је један званичник Алијансе на упит РСЕ како у НАТО-а гледају на ту могућност.
"Око трећине чланица НАТО-а има неки облик обавезног војног рока, а неке савезнице разматрају да то исто ураде", каже он.
Додаје да НАТО не прописује обавезну војну службу.
"Начин на који се војни кадар регрутује и задржава (у служби) је одлука појединачних нација. Важно је да савезници и даље имају способне оружане снаге да заштите нашу територију и становништво", истиче.
У том погледу, како је рекао, у НАТО-у цене континуирани допринос Црне Горе заједничкој евроатлантској безбедности.
У Хрватској би од јануара следеће године почне обавезно служење двомесечног војног рока, који је до сад било на добровољној бази.
И Србија, која је војно неутрална, одлучила је да добровољни војни рок замени обавезним. Требало би да се примењује од септембра и да траје 75 дана. Војска Србије планира да 20.000 регрута служи годишње војни рок.