Србија и Балкан
Како је Приштина одговорила на немачки захтев о укидању забране за српске производе
Влада тзв. Косова донела је одлуку о забрани увоза робе из Србије средином јула 2023. године из, како је речено, безбедносних разлога
На питање да ли разматра захтев Немачке за укидање забране увоза робе из Србије, привремене приштинске институције одговориле су да су посвећене "да 10. годишњица Берлинског процеса буде успешна", преноси РСЕ.
Амбасада Немачке у Приштини потврдила је да је "било много разговора између немачких и косовских званичника на ову тему", јер "Немачка жели да постигне резултате у вези ЦЕФТА на овогодишњем самиту Берлинског процеса".
Захтев за укидање забране увоза робе из Србије на тзв. Косово упутио је почетком септембра специјални изасланик Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин уз образложење да ова забрана блокира рад ЦЕФТА-е.
Он је рекао да би "Косово" због ове забране могло да угрози учешће у Берлинском процесу – иницијативи која има за циљ да помогне економски развој шест земаља Западног Балкана и њихово приближавање Европској унији.
Влада тзв. Косова донела је одлуку о забрани увоза робе из Србије средином јула 2023. године из, како је речено, безбедносних разлога.
Тада је српска полиција ухапсила тројицу косовских полицајаца. Иако су у међувремену пуштени, одлука о забрани увоза робе из Србије остала је на снази.
ЕУ је у више наврата изјавила да је таква одлука приштинских власти супротна ЦЕФТА споразуму и духу Споразума о стабилизацији и придруживању између "Косова" и ЕУ.
Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок рекла је 1. октобра, на припремној конференцији са министрима спољних послова земаља Западног Балкана, да су наредне две недеље одлучујуће за успешно одржавање самита Берлинског процеса.
"Зависи од тога да ли ће бити постигнут било какав договор о примени ЦЕФТА. Има још посла да се то постигне", рекла је она.
Председник тзв. привредне коморе Косова Љуљзим Рафуна каже да је одлука о забрани увоза робе из Србије донета из безбедносних разлога пре више од годину дана и да је време да се озбиљно размисли о њеном укидању.
"Сви су међусобно повезани. Зато је важно уклонити све препреке, не само са Косова... Имамо проблема и са извозом робе у Србију, јер она не признаје фитосанитарну документацију Косова", каже Рафуна.
Са њим се слаже и економиста Сафет Грџаљију, који каже да тзв. влада Косова не треба да "експериментише" у регионалној економској сарадњи.
Према његовим речима, "Косово" мора да разуме значај европских економских интеграција и нема "луксуз" да политичким одлукама блокира регионалну сарадњу.
Рафуна, који је и председник управног одбора привредних комора Западног Балкана, каже да су све регионалне иницијативе важне, па треба отклонити сваку препреку која утиче на њихово функционисање.
"Ми смо мала земља, ми смо мало тржиште и сви инвеститори виде регион као тржиште. Важно је да међу нама нема препрека. Нису добра порука за инвеститоре", оцењује он.
Сличан став износи и економиста Грџаљиу, који додаје да је ЦЕФТА од великог значаја за привреднике, због царинских олакшица и класификације робе.
Он подвлачи да је Берлински процес такође важна иницијатива од које имају користи све земље Западног Балкана и да "Косово", ни на који начин, не сме да дозволи да буде искључено.
"Не можемо очекивати стране инвестиције ако нема политичке стабилности. Та политичка стабилност се не може постићи осим ако и немамо активно учешће у свим регионалним иницијативама", каже он.
