Србија и Балкан

Нека им је на част: Промовише ли Удружење новинара Србије прогон руских медија

"Репортери без граница" посветили су читав низ извештаја нашој медијској кући, а како је на то реаговало српско удружење новинара које би требало да заштити професију у Србији?
Нека им је на част: Промовише ли Удружење новинара Србије прогон руских медијаGetty © Sefa Karacan/Anadolu Agency

Главна уредница "Спутњика" у Србији Љубинка Милинчић осврнула се су свом ауторском тексту на извештај који су "Репортери без граница" посветили нашој медијској кући, али и односу који је Удружење новинара Србије показало.

Текст преносимо у целости.

Заштита новинара и интереса професије, јачање новинарске солидарности и помоћ угроженим колегама. То су неки од циљева наведених у оснивачком акту Удружења новинара Србије из 1881, који су, како пише на сајту, "били и остали".

Упркос томе "највећа и најзначајнија асоцијација професионалних новинара у Србији и пуноправни члан Међународне федерације новинара (ИФЈ)" објављује без икакве ограде извештај "Репортера без граница" који баца љагу на њихове чланове, проглашавајући их националистима, десничарима, и оптужујући их да шире "лажне вести"?

Да ли чланови Удружења мисле да заиста Филип Родић, Никола Врзић, Љиљана Смајловић и неки други, заслужују овакав памфлет? Да ли су Сања Домазет и Мухарем Баздуљ десничари и националисти? Да ли је Јелена Милинчић, која пре РТ-а нема ни дана новинарског стажа у Србији, током 20 година рада у Русији, "ширила српски национализам". Или су сви њихови греси сажети у једној реченици Маргарите Симоњан: "Косово је Србија"?

Грешни писци и новинари

У праву су Репортери за постављање граница. Поменути новинари и писци, као и бројне колеге које с њима раде, су велики грешници — супротстављају се кенсел култури коју су декретом наметнули они који не признају никакве границе у областима које не одговарају њиховим агендама. Али зашто УНС не реагује? (Истини за вољу, пренео је, сутрадан, након објављивања оптужнице од стране "Репортера", анализу коју је РТС направио).

Упркос искуству из 1999. када су ти "репортери" одбили да ставе у свој годишњи извештај да је у бомбардовању РТС-а убијено на радном месту 16 српских новинара и медијских радника. За њих су српски новинари били легитимна мета ваздушног напада.

Упркос томе што је очигледно да репортери ограничене свести ни данас не виде страдања новинара из целог света на блискоисточном фронту.

Зашто, док "Репортери без граница" етикетирају чланове УНС-а, председник Удружења релативизује, одговарајући на питање да то прокоментарише:

"Свет је парадоксално упао у плурализам пропаганди. И шта да ради појединац, професионалац и човек који тражи истину? Па он мора да слуша, али ако му забраните и тај апсурдни плурализам пропаганди, шта је остало?"

Да ли то значи да су РТ (али и неки други) пропагандисти? Којом су експертизом закључили да су тих десетак новинара, и они остали, неименовани, "познати по својим десничарским и националистичким политичким ставовима". Зашто их онда не искључе из Удружења и заштите од њих ту часну организацију? Зашто су једног од њих бирали за председника? Или су ови новинари тако покварљиви да их је РТ за две године учинио злочинцима?

Текстови о страдању Срба на КиМ – пропаганда?

Да ли председник УНС-а кад пише (одличне) текстове о стању на КиМ шири пропаганду? Сигурна сам да управо то мисле Репортери за одређивање граница слободе. Да ли су пропаганда и текстови о страдању српског народа на КиМ? Страдање српске деце? Исто као и деце Донбаса су — пропаганда?

Мерено овим новим аршинима вероватно су и они "упали" у исту категорију против које се боре не само Репортери, него, изгледа, и УНС.

Разумемо цензоре зване "Репортери". Није лако борити се у Србији против оних који, као Маргарита Симоњан, кажу "Косово је Србија". Признају то и они.

"Постоји неколико објашњења зашто је РТ изабрао Србију за своју балканску канцеларију и зашто су представници РТ-а тако отворени у погледу својих намера. Прво, Русија и Србија имају дугогодишње односе засноване на заједничкој култури словенске баштине и православног хришћанства. Ово је учинило Русију популарном међу делом српског становништва и створило блиске односе између руских и српских политичара”.
Истовремено су, каже се у извештају "ЕУ и НАТО представљени као међународне институције које су назадне".

Чудна нека земља! Ни НАТО бомбардери нису је убедили да су НАТО и ЕУ напредни. Она ЕУ чији су авиони јуришали на Србију!

Шта још не види УНС

И да зло буде веће, "Репортери", стварно немају граница. Они апелују на Европску унију (ЕУ) и њене државе чланице да позову Србију на одговорност због тога што је домаћин "Путинове фабрике лажи".

А Удружење је, изгледа, заборавило да је ЕУ својевремено, бомбама одговорило на рад српске "фабрике лажи", и које у свом имену има Србију, што би значило да је у свету, у својој области, представља - ни на то не реагује.

Влада утиче на медије, медији преносе РТ - очекујемо да затраже смену владе или бар председника Вучића.

Поносно се истиче ко је све забранио руске медије и ламентира над чињеницом да "садржај РТ Балкана цитирају и преносе највећи играчи на српском медијском тржишту: једнако они штампани, и онлајн и ТВ таблоиди који такође шире пропаганду српске владе".

И ту их разумем – читав њихов вишедеценијски труд да лажно се представљајући као борци за слободу медија, наметну своју "истину" разбио се о бедем звани РТ.

Лоше сте радили, господо!

И да на крају одговоримо на реторско питање председника УНС-а – шта је још остало.
Па, остало је мало, врло мало, слободних новинара, слободних и храбрих да се супротставе мејнстриму, слободних да чују руску страну, да је објаве и пруже на увид онима који то желе. Да виде. И да сами закључују. А оних који то желе је много, и превазилазе границе које Репортери постављају.

image