Србија и Балкан
Забрињавајући резултати мале матуре: Ђаци из 60 одсто округа у Србији испод просека
У извештају о реализацији мале матуре који је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања су приказани резултати завршног испита 62.630 ученика који су наставу похађали на српском језику и који су малу матуру полагали у јуну 2024. године
Ученици из чак 60 округа у Србији имају исподпросечна постигнућа на сва три теста завршног испита, показује извештај о реализацији јунске мале матуре који је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Ученици из Пећког, Косовско-митровачког, Шумадијског, Града Београда, Јужнобачког и Нишавског округа остварили су изнадпросечне резултате на сва три теста завршног испита.
Окрузи са најнижим постигнућима на тесту из српског језика и књижевности и математике су Косовско-поморавски, Рашки 2 – Краљево и Призренски, а на трећем тесту поред Косовско-поморавског и Рашког 2 – Краљево, појављује се и Косовски, наводи се у извештају о резултатима завршног испита на крају основног образовања у школској 2023/2024. години.
У извештају су приказани резултати завршног испита 62.630 ученика који су наставу похађали на српском језику и који су малу матуру полагали у јуну 2024. године.
Ученици су били најуспешнији на трећем тесту, на коме су освојили у просеку 13,90 поена од могућих 20, потом на тесту из српског језика и књижевности (просек 11,57 поена), док су најлабије резулате показали из математике, где је просек 11,4 бодова.
Када је реч о трећем тесту, најбољи просечан резултат је остварен из хемије (16,14 поена), потом из физике (16,13 поена), историје (14,43 поена), географије (14,10 поена), а најслабији из биологије (12,54 поена).
Подсетимо да је највећи број ђака (41,8 одсто) као трећи тест изабрао географију, за биологију се определило 35,6 одсто, за историју 9,2, хемију 6,9, а за физику 6,5 процената.
"Када посматрамо ученике који имају минималан број поена, уочавамо следеће: из српског језика и књижевности је највећи број ученика са нула поена (49), следи тест из математике (29), док на трећем тесту тај број износи 20. Из биологије и географије је по седам ученика имало нула поена, из физике и историје по троје, док је из хемије у питању један ученик", наводи се у анализи.
С друге стране, највише ученика је имало максималан број поена на трећем тесту – 2.200 (3,5 одсто), затим из српског језика – 345 (0,6 процената), а најмање на тесту из математике – 265 (0,4 одсто).
Када је реч о предметима које су ученици полагали на трећем тесту, највећи број ученика је остварио максималан број поена на тесту из хемије – 17 одсто, историје – 7,1 одсто, физике – 4,4, географије – 2,2, и биологије – 1,8 одсто.
Резултати по окрузима
Посматрано по окрузима, натпросечан резултат из српског имали су ђаци из седам округа: Пећког, Косовско-митровачког, Града Београда, Шумадијског, Јужнобачког, Нишавског и Моравичког.
Постигнуће ученика из пет округа: Сремског, Расинског, Рашког 1 – Краљево, Поморавског и Севернобачког на нивоу је националног просека, док су испод просека ђаци из 19 округа: Пчињског, Мачванског, Златиборског, Подунавског, Јужнобанатског, Колубарског, Западнобачког, Браничевског, Пиротског, Топличког, Средњебанатског, Зајечарског, Севернобанатског, Јабланичког, Борског, Косовског, Косовско-поморавског, Рашког 2 – Краљево и Призренског округа.
У математици су знање изнад просека државе показали ученици из из девет округа: Пећког, Косовскомитровачког, Шумадијског, Града Београда, Јужнобачког, Нишавског, Пчињског, Сремског и Расинског.
Постигнуће ученика из Моравичког, Севернобачког и Поморавског на нивоу је националног просека.
Ниже постигнуће од националног просека показали су ученици из 19 округа: Косовског, Мачванског, Западнобачког, Златиборског, Топличког, Јабланичког, Рашког 1 – Краљево, Подунавског, Јужнобанатског, Пиротског, Браничевског, Колубарског, Севернобанатског, Борског, Средњебанатског, Зајечарског, Призренског, Рашког 2 – Краљево и Косовско-поморавског.
Када је реч о трећем тесту изнад просека је девет округа: Пећки, Косовско-митровачки, Шумадијски, Град Београда, Јужнобачки, Нишавски, Моравички, Пчињски и Сремски.
На нивоу националног просека су резултати ђака из Поморавског, Севернобачког, Расинског и Мачванског округа, док су знање испод просека показали ученици из 18 округа: Подунавског, Златиборског, Јужнобавантског, Колубарског, Рашког 1 – Краљево, Браничевског, Западнобачког, Јабланичког, Средњебанатског, Пиротског, Борског, Топличког, Призренског, Севернобанатског, Зајечарског, Косовског, Рашког 2 – Краљево и Косовско-поморавског.
Аутори анализе напомињу да у тумачењу претежно резултата које су показали ђаци из Призренског, Косовског, Косовско-поморавског и округа Рашки 2 – Краљево треба уважити вишегодишње неповољне услове живота и образовни контекст, што се, како кажу, свакако одразило и на њихова постигнућа.
Какво је знање вуковаца?
Као и свих ранијих година, девојчице су и на последњој малој матури биче успешније од дечака, при чему су разлике веће на тесту из српског језика и књижевности него на друга два теста.
Утврђено је да ученици који имају више оцене постижу боље резултате на тестовима. Међутим, очекује се да та повезаност буде израженија, пре свега када је реч о трећем тесту, наводи се у извештају.
Просечно постигнуће вуковаца на сва три теста је, као што је и очекивано, више у односу на републички просек. Ови ђаци су били најуспешнији на тесту из српског језика и књижевности, затим из математике, а најмање су успешни на трећем тесту.
Сваки осми свршени основац из претходне генерације малих матураната је носилац дипломе "Вук Караџић". Најмање просечно постигнуће вуковаца бележи се у Косовско-поморавском, Призренском, Косовском, Рашком 2 – Нови Пазар и Јабланичком округу.
"Имајући у виду да се ради о изузетним ученицима, очекује се да њихова постигнућа буду у просеку бар за једну стандардну девијацију већа у односу на републички просек. Међутим, подаци показују да то није случај са одређеним бројем округа, а најизраженије је у поменутим окрузима", пише у анализи.
Највише просечно постигнуће вуковаца бележи се у Граду Београду, Шумадијском и Мачванском округу.
"На основу одступања по окрузима, може се закључити да је знање ученика носилаца дипломе ’Вук Караџић’ доста неуједначено", констатује се у извештају.
