Завршено заседање Скупштине: Сутра наставак седнице о литијуму

Прво редовно јесење заседање Скупштине Србије, биће настављено сутра у 10 сати. На дневном реду прве седнице је предлог измена Закона о рударству и геолошким истраживањима, којим се тражи забрана примењених геолошких истраживања, експлоатације и прераде руде бора и литијума.

Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић рекао је да је 1998. године у Србију дошла ћерка фирма "Рио Тинта", и да је добила експерименталну и пробну дозволу да истражује на територији Јадра. Подсетио је да су тада у Влади били Томислав Николић, Јоргованка Табаковић и Александар Вучић.

Председница парламента Ана Брнабић је одговорила да не зна шта је било 1998. године, да те истражне дозволе нису биле "ни по јада", већ да је проблем у измени Закона о рударству из 2006. године, коју је предложила.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је поручила предлагачима измена Закона да нису разумели, да није проблем у дозволама, већ изменама Закона о рударству из 2006. коју је предложила влада Војислава Коштунице.

"Тиме сте им обезбедили да они једини могу да аплицирају за експлоатациона права, да право експлоатације има искључиво инвеститор који спроводи геолошка истраживања, без спровођења тендера. Ви сте им изменом Закона дали експлоатациона права и нико то након тога није могао да измени", рекла је Брнабић.

Она је рекла да су све што треба "Рио Тинту" дали Демократска странка, Демократска странка Србије и Г17 плус.

У наставку седнице министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да је Закон лоше написан, да има много нетачних и погрешних информација.

Министарка рударства и енергетике рекла је да није чула "ни један прави аргумент зашто се предлаже забрана експлоатације литијума".

Она је навела да би забрана експлоатације литијума "значила да тржиште Републике Србије није отворено, нити је слободно".

"Наведеном забраном, предузећа чија би делатност била ископавање литијума би се без разумног оправдања довела у лошу позицију у односу на друга предузећа која се баве рударском делатношћу, а улагања која су већ постојала у овој области била би потпуно беспредметна. Истовремено, предузећима која су већ извршила одређена улагања у складу са позитивним прописима Републике Србије, наведеном забраном би се повредило и уставно право на имовину", рекла је она. 

Такође је рекла како би Република Србија сигурно била обавезна да инвеститорима надокнади сву штету.

Она је рекла да се погрешно наводи да бисмо добијали рудну ренту од три одсто, а да је то пет одсто и да предлагачи нису ни успели да тачно наведу њен износ у предлогу измена закона.

"Она је само један од прихода који би остваривала држава. Важно је истаћи да на једног запосленог у рударству долази пет запослених у другим гранама. Планирана инвестиција би била 2,5 милијарди евра, што би била највећа највећа индустријска гринфилд инвестиција у Србији", рекла је Ђедовић.

Она је рекла да пројекат има потенцијал да привуче и друге инвеститоре.

Министарка је истакла да је крајњи циљ производња електричних возила у нашој земљи и да би остварење тог циља допринело расту БДП-а са 15,14 одсто, односно 11,4 милијарде евра. 

Она је рекла да се пројекат односи на 52 стално насељена домаћинства, од којих је 51 већ добровољно продато. Министарка је навела да је укупно расељено 168 становника и да "нема говора о сценарију масовног расељавања, којом опозиција застрашује народ".

"Увођење забране би довело до вишеструких негативних последица, не само по економију, већ и на позиционирање у геополитичким оквирима. Србија би била први и јединствен случај забране експлоатације бора и литијума, и то није у складу са стратешким интересима наше земље. Забрана би значила да тржиште није ни отворено ни слободно, да не постоји слобода предузетништва и привреде, забраном би те компаније биле стављене у гории положај од других које се баве рударском делатношћу, а улагања би била обесмишљена", истакла је у Скупштини министарка рударства и енергетике.

Она је истакла да су европска истраживања показала да ће потражња за литијумом у ЕУ до 2050. порасти 21 пут, бората десет пута, а ретких елемената шест до седам пута.

Министарка је рекла да ништа неће бити решено, бар још две године, док не будемо сигурни да је све по стандардима ЕУ.

"Боре се за то да експлоатације не буде док они не дођу на власт, а исто би наставили са давањем дозвола. У овом тренутку не знамо да ли ће пројекта бити и нема потребе да забрањујемо ископавање. Позивам све да слушају струку, а не буку", поручила је министарка.

Премијер Милош Вучевић оценио је данас да је добро што је председница парламента Ана Брнабић заказала седницу о литијуму у редовном заседању чиме је распршен наратив да неко, како је рекао, не сме да говори о тој теми, додајући да је Српска напредна странка дајући кворум опозицију показала да жели да се о томе разговара.

"Мислим да је добро да сви грађани наше државе могу да чују аргументе за и против и шта је права прича и истина око рударства, рударења, па и литијума", рекао је Вучевић новинарима у Скопљу.

Он је додао да ће учешће у расправи у парламенту узети министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић која ће, како је рекао, покушати да објасни позицију владе, односно министарства и са стручне стране одговори на постављена питања.

Он је оценио да је опозиција поднела лош предлог закона и да се влада о њему негативно изјаснила.

"Мислимо да би то било погубно за Србију да донесе такву одлуку и да не дозволи корисћење природних ресурса које имамо зато што неко није на власти", рекао је Вучевић подсетивши на коментар тог дела опозиције да "су за рударење у демократским условима".

"Да нам предавања о 'Рио Тинту' држе они који су довели 'Рио Тинто'…Ја не могу да верујем да ће отерати 'Рио Титно' они који су га довели и који кажу да су за рударење литијума, али у демократским условима", рекао је Вучевић.

Он је казао да Србија треба да води рачуна о себи, а навео је и пример Северне Македоније која је, како му је пренео премијер Христијан Мицкоски, забранила рудник из неког претходног периода, а потом изгубила на арбитражи 450 милиона долара.

"Пред нама је период од 24 месеца где треба да добијемо одговоре пре свега од струке, да ли је то добро за нас, да ли угрожава животну средину… Када добијемо те гарантије, онда можемо да причамо о том процесу као потпуном", истакао је Вучевић.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је једночасовну паузу у раду парламента који расправља о предлогу за измену Закона о рударству и геолошким истраживањима.

У току преподневног рада, представница предлагача, посланица Еколошког устанка, Данијела Несторовић је скоро два и по сата образлагала предлог закона који је поднело 86 опозиционих посланика, тврдећи да би експлоатација литијума нанела велику штету природној средини, а донела малу економску корист.

Затим су у расправи у име надлежних одбора посланица Српске напредне странке Милица Николић и шефица посланичке групе Социјалистичке партије Србије Снежана Пауновић рекле да је то, како су оцениле, сраман предлог закона, који би нанео велику штету Србији и да га треба одбацити.

Посланица Милица Николић са листе СНС-а јавила се за реч након што је овлашћени предлагач Данијела Несторовић завршила образложење.

"У предлогу говоре и о преради литијума, а то је уређено Законом о планирању и изградњи. Да смо се држали форме то се овде не би нашло. Предлог закона је сраман", рекла је Николићева.

Она је рекла да закон није у складу са Уставом и законима Србије.

"На скупштинском Одбору за уставна питања и законодавство расправљали смо о овом штетном предлогу закона и сигурна сам да није у складу ни са Уставом ни са законима Србије, али ни са здравим разумом", додала је Николићева.

Додала је да је СНС ипак гласала да се о предлогу закона расправља у Скупштини да би се ствари "истерале на чистац".

"Ови дилетанти су хтели да економски осакате Србију и брутална лаж је да нису потребна никаква економска средства да би се овај закон спроводио, како су навели", изјавила је Николић.

Према њеним речима, све компаније које су овде нешто улагале, тужиле би Србију и зато, понавља, овај предлог закона није у складу са правним системом Србије.

Посланик Српске напредне стране у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић оценио је да је оно што се дешавало јутрос на почетку седнице у парламенту "прави циркус", јер се није појавила четвртина посланика који су предложили закон о забрани ископавања литијума, а који је на дневном реду данашње седнице.

"Четвртина предлагача закона се није удостојила да јутрос устане и дође у Скупштину. На тај начин показују свој однос према грађанима и држави Србији. Ми смо као одговорни људи дошли и дали кворум за почетак седнице", рекао је он на конференцији за новинаре у Скупштини Србије.

Додао је да ни ситуација у сали није другачија и да је велики део посланика опозиције изашао из сале док посланица Данијела Несторовић образлаже законски предлог.

То, према његовим речима, доста говори о односима унутар опозиције.

"Да би замаглили јутрошњи догађај појавио се посланик Радомир Лазовић са причом о народној иницијативи за формирање комисије која би утврдила где су нестали потписи за забрану ископавања литијума. То је покушај да се у други план стави оно што је јутрос било и оно што је данас на дневном реду", оценио је Вујадиновић.

Он је истакао и да је Данијела Несторовић рекла да се доста спекулисало о томе да је она наводно заборавила да стави на дневни ред другу тачку, а да је заправо био постигнут договор да се то уради као допуна дневног реда.

"С друге стране Драган Ђилас је још 18. септембра рекао да је проблем што ће на седници бити само једна тачка, јер је посланица Несторовић заборавила да преда друга тачку у којој би требало да се бавимо захтевом око народне иницијативе. Дакле, имамо две супротстављене изјаве, јер Несторовићева тврди да је постојао договор, а Ђилас каже да је она заборавила", напоменуо је Вујадиновић.

Према његовим речима, очигледно постоји раскол међу опозиционарима и то групацијама које воде Ђилас и онима које воде Лазовић и Ћута.

Председник посланичке групе "Ми - глас из народа" Бранко Павловић рекао је данас да су посланици опозиције који нису присутвовали почетку седнице о литијуму криви што није било кворума и оптужио их да сарађују са влашћу.

Он је на конференцији за новинаре у холу Скупштине Србије рекао да је за кворум потребно 126 посланика, а да је, како тврди, 67 или 69 оних који су убацили картице.

Павловић је рекао да је свих шест посланика њихове странке присуствовало почетку седнице и да ће до краја дана дати листинг ко није био, оцењујући да је то као "доказ неозбиљности опозиционих групација".

Током обраћања Данијеле Несторовић, посланик Александар Јовановић Ћута држи папир са натписом "Нећете копати".

Реаговала је председница Скупштине Ана Брнабић која га је упитала да ли је то "титловање" и опоменула га да не омета рад. Посланик Јовановић јој је одговорио да "прекине".

Закон који предлажем односи се једино и искључиво на рударење литијума и бора и само на истраживање литијума и бора. Предлог је и да се ископавање трајно забрани, не до наредних власти, већ до наредних генерација. За сада је на нама, на нашој деци, али заиста свој нашој деци, оставимо чисту воду, ваздух и земљу, што им је и Уставом загарантовано, рекла је пред посланицима предлагач закона Данијела Несторовић.

"Без литијума неће ништа стати. Без литијума неће бити никакве апокалипсе, нити било какве немаштине. Без литијума неће бити немаштине. Са литијумом нећемо бити окићени златом и парама и морам да нагласим да заиста није све у парама. Можда јесте за Ану, Александра или Дубравку, али за обичан свет у недељицама је битно да живе колико-толико здраво. За њих је богатство млеко које производе, мед, кукуруз и остали пољопривредни производи. Не живе лако", нагласила је она.

Несторовићева се осврнула и на ранију изјаву председника Александра Вучића да немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима.

Она је критиковала изјаве представника власти у вези са овом темом и осврнула се на одлуке Уставног суда и истакла да је међу њима било доста контрадикторности те да је доношењем разних одлука у вези са пројектом Јадар, како тврди, више пута повређен и Устав Србије.

Несторовићева је запитала и како је дошло до оживљавања просторног плана и пројекта Јадар.

Позвала се и на скуп у САНУ и речи академика Владимира Стевановића да се природни извори у Србији посматрају као извори профита, а не посебне бриге те да је Србија по односу према природној средини на зачељу у Европи.

Изнела је тврдњу и да се стране рударске компаније у Србији понашају као државе у држави и да ће се последице њиховог рада у нашој земљи видети стотинама годинама након завршетка експлоатације, а да ће за њихово санирање бити потребно много новца.

"Откуд толика навала на рудна богатства у Србији", запитала је она и навела да се одговор налази у томе што се у нашој земљи не води рачуна о заштити животне средине.

Према њеним речима, Србија мора да прекине са површно оцењеним пројектима, као што је и пројекат Јадар и навела да је наша развојна шанса у томе да се више води рачуна о другим ставрима као што је уређење животне средине.

Неповерење према овом пројекту, истакла је она, потиче и од негативних сазнања о ономе што је компанија "Рио Тинто" радила по свету.

Несторовићева је прочитала више имена стручњака и њихове референце, а који се, како каже, називају незналицама.