Србија и Балкан
Шта је било и шта неће бити: Црногорска војска обучаваће Украјинце да победе Русију
"Црна Гора, извршавајући обавезу према Алијанси, симболички улази у тешку националну и истиријску срамоту", каже за РТ Балкан књижевник из Подгорице Милутин Мићовић
"Шта је било и шта неће бити", с филозофским миром кажу данас једни у Црној Гори док други с неверицом врте главом пред потврђеном вешћу са самита у Вашингтону где су се 32 чланице НАТО, међу њима и Црна Гора, договориле да пошаљу војску за помоћ Украјини. Црна Гора, изјавио је заменик председника Војног комитета НАТО генерал Ендрју Ролинг, колико он зна, "нема примедби на ту мисију", чији је циљ да обучи Украјинце "да победе Русију и задрже своју независност и слободу као држава".
Истина, то је генерал Ролинг посебно истакао у интервјуу за подгоричку "Побједу", "овде се не ради о томе да ће НАТО снаге, па међу њима и црногорска војска ићи у Украјину", они ће, потврдио је генерал, "украјинске војнике обучавати у Пољској и Немачкој".
Истина је и да се не ради ни о каквим бројним црногорским трупама, већ, вероватно о, како је раније најављивано, неколицини официра, инструктора, али, не само симболично већ и у стварности, примећују у овој држави, Црна Гора се и на овај начин укључује у рат у Украјини.
"Дакле, ми сада, ако је веровати овим вестима, идемо на источни фронт да се на страни оних који су нас пре две и по деценије бомбардовали, који су и нама и браћи у Србији убијали децу, на страни оних који су нас и 1915. и 1941. клали и убијали, масакрирали, боримо против Руса који су наши вековни заштитници и пријатељи, браћа по вери и крви. И, шта очекујете од мене да кажем? Можда је најбоље, за нас, за све оне који имају образа у Црној Гори, да се и данас и сутра и довека покрију јорганом преко главе и да не излазе на светло дана. Благо речено, срамота на образ читавог народа", каже данас један од наших саговорника са севера Црне Горе.
Није лако људима у Црној Гори да говоре на ову тему. Сећања на 1999. и бомбардовање су свежа, са друге стране, укључивање Црне Горе на страни НАТО у рат у Украјини није овде само политичка тема. То је овде пре свега питање идентитета, срца и душе, вековних веза са руским народом. Кад год је кроз историју било тешко, Црна Гора је помоћ тражила у Санкт Петербургу или у Москви, не у Берлину или Бриселу, Амстердаму, и то је чињеница, на то и данас подсећају наши саговорници из Црне Горе.
Књижевник из Подгорице Милутин Мићовић каже да је "Црна Гора, уласком у НАТО, пристала је да ради против своје историје, против свог слободарског карактера, и против свог народа".
Мићовић подсећа и да Црна Гора, "истина, није ушла у НАТО, плебисцитом, него вољом једне партије која је народ Црне Горе до дна подијелила" и да су "с друге стране НАТО јастребови, с посебним интересом, уграбили Црну Гору у НАТО савез, као историјског пријатеља Русије".
"Ангажовањем војника из НАТО чланица, гдје ће, нажалост бити и војници из Црне Горе, ова Алијанса, јавно улази у сукоб с Русијом, и несрећна Украјина постаје мјесто европске апокалипсе. Не само да Украјина постаје мјесто сопствене несреће, него и мјесто гдје нестаје и слободарска Европа, као слушкиња Америке. Црна Гора, извршавајући обавезу према Алијанси, симболички улази у тешку националну и истиријску срамоту", каже Мићовић за РТ Балкан.
Наш саговорник констатује и да је "данашња Украјина кумулативно мјесто свих апсурда савременог свијета", да јој је "подметнуто колективно самоубиство под геслом: одбрана свог суверенитета и европских вриједности".
"Али, овдје је видно, да је 'хуманистички милитаризам' (Ноам Чомски), који је прихватила ЕУ, наметнуо језик овом савезу, који најприје суспендује смисао! И готова је несрећа - на крвавом дјелу", закључује Мићовић.
Дајковић: "Црногорци, не дижите руку на оног ко вас је кроз историју хранио и бранио"
"Уласком Црне Горе у НАТО савез погажени су сви принципи демократије, етике, морала, па и, зашто не рећи, части и образа. Сврставањем у онај блок који нас је прије двадесетак година крвнички и безобзирно, мимо дозволе СБ, бомбардовао и убијао нашу ђецу - Црна Гора је дотакла дно.Самим тим, баш као што је свака станица погрешна кад уђете у погрешан воз, сваки даљи потез у нашој спољној политици гледе НАТО пакта био је ново спуштање низ уже до тог дна у које су бачене све вриједности које су красиле нашу славну историју и традицију", каже за РТ Балкан председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић.
"Kад све то узмемо уз обзир, нисам изненађен ни том последњом објавом НАТО пакта, која бјелодано потврђује колико се Црна Гора удаљила од оног историјског коријена садржаног у тестаменту Светог Петра Цетињског, који је на самртној постељи рекао: 'Проклет био сваки Црногорац који се одрекао мајке Русије'".
"Изгледа да нас је то проклетство сустигло, чему свједочи и повод за ваше питање. Но, никад није касно рећи: у памет Црногорци, не дижите руку на оног ко вас је кроз историју хранио и бранио", речи су Дајковића.
Ово је за последњих пола године већ друга најава да ће се и Црна Гора укључити у пружање војне помоћи Украјини слањем официра да обучавају украјинску војску. Средином априла, из Министарства одбране Црне Горе саопштено је да та држава "намерава да се придружи мисији ЕУ за пружање војне помоћи Украјини ангажовањем до три припадника војске који би учествовали у обуци украјинских војника".
Само два месеца касније, 15. јуна ове године црногорски министар одбране Драган Краповић, у интервјуу за "Политику" рекао је да док он "буде обављао дужност министра одбране, Црна Гора неће учествовати у рату у Украјини".
Црногорска војска у Украјини - "учествовање у рату"?
Да ли је најава Ролинга о слању црногорске војске за помоћ Украјини "учествовање у рату", оно на шта Краповић, како је рекао, "ни у ком случају неће пристати", или ће та мисија у Подгорици у међувремену бити дефинисана и јавности представљена на други начин, за сада из главног града Црне Горе нема објашњења нити реакција на изјаву заменика председника Војног комитета НАТО.
Председник ДНП-а Милан Кнежевић још пролетос је, после првих најава о слању црногорских официра да обучавају украјинску војску рекао да би "Црна Гора могли бити легитимна мета Русије у случају ескалације рата у Украјини", а министру одбране Драгану Краповићу тада је поручио да "смањи доживљај".
"Ја не бих био срећан да дође до тог геополитичког сукоба. Ја ћу се залагати да наши војници не иду ни на какав фронт који би, не дај Боже, резултирао њиховом смрћу или стварањем Црне Горе као неке геополитичке мете Русије или било кога другога. Знајући Црну Гору, знајући нас, препостављама да би се држава претворила као онај филм 'Три карте за Холивуд' и апелујем и на нашег министра одбране ове неке ратнохушкачке и антируске изјаве које је имао посљедњих дана мало смањи доживљај, јер с тим нашим војницима, кажем вам, не можемо да идемо ни у лов на зечеве", рекао је тада Kнежевић.
Из црногорског Министарства одбране још почетком прошле године саопштено је, иначе, да је Црна Гора до тада у седам наврата послала Украјини хуманитарну помоћ као и војну опрему, муницију и наоружање вредно 10 милиона евра. На списку су се поред 226 Стрела 2М, 8.036 граната калибра 57мм, делова за хеликоптре Ми-8, невођених ракетних зрна калибра 57 мм, 7.000 сувих дневних оброка, 500 шлемова, нашли и 600 минобацачких мина калибра 60 и 82мм, 7.000 граната калибра 76,2мм, као и 2,3 милиона метака калибра 7,62 мм за аутоматске пушке. Ова муниција, поклон Црне Горе, у међувремену је вероватно већ испаљена на Русе.
Само кратак поглед на историју црногорско-руских односа показује да је цар Николај Први 1828. године, одговарајући на молбу владике Петра Првог донео одлуку да се исплате све заостале субвенције од 1825. године, да се за издржавање црногорског правитељства исплаћује 1.000 дуката годишње.
У децембру 1830. руска влада је одлучила да помогну изградњу органа државне власти у Црној Гори, а 1837. током боравка митроплита Петра Другог у Русији, цар је одлучио да се годишња помоћ Црној Гори увећа са 1.000 на 9.000 дуката, довољно за издржавање органа власти у Црној Гори. Заштитинички став према Црној Гори, руска влада показала је и у време заоштравање црногорско-турских односа и рата 1852 – 1853. године.
И последњих деценија 19. века Русија је била један од финансијских стубова црногорске државе.
Што се тиче НАТО-а, авиони Алијансе гађали су током бомбардовања СРЈ 1999. године више мета у Црној Гори, од војног аеродрома у Голубовцима, подземног складишта авиона у Тузима до касарни у Никшићу и Даниловграду, где је убијен војник Саша Стајић из Београда, радарског система на Луштици.
Овде се не заборавља и 30. април 1999. године, када су у Мурину НАТО бомбама убијена деца, четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић, тринаестогодишња Оливера Максимовић, деветогодишња Јулија Брдар...
Тог дана побијени су и недужни људи, Вукић Вулетић, Милка Кочановић и Манојло Коматина, повређено је дестак мештана. Гелер једне од бомби завршио је у ђачкој библиотеци, а 5. јуна 2017, министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић предао је у Вашингтону инструмент о приступању Црне Горе НАТО-у чиме је та држава, без референдума, без шансе народу да се изјасни о том потезу, постала 29 чланица Северноатлантске алијансе.
