Србија и Балкан
Српска роба поново на КиМ: Ништа не зависи од Куртија – кад Запад хоће он то и може
"Немачке претње биле су и убедљиве и основане и било је јасно да они неће одустати. То је одлучило а не Куртијева воља, тврдоглавост или не знам шта друго", каже за РТ Балкан дипломата у пензији Зоран Миливојевић
Немачки изасланик за Западни Балкан Мануел Сарацин током септембра долазио је у Приштину где је од Куртијевих власти изричито тражио да укину забрану уласка робе из централне Србије на КиМ и деблокирају ЦЕФТА споразум. Сарацинова дипломатија у међувремену била је потпомогнута изјавама више немачких званичника који су Приштини поручивали да ће се у противном суочити са избацивањем и из ЦЕФТА споразума, али и из Берлинског процеса.
Најдиректније речено, Приштини је из Берлина поручено да неће моћи да учествују на самиту Берлинског процеса 14. октобра ако не укину забрану увоза робе из Србије.
Резултати притиска стигли су јуче, шест дана уочи поменутог самита, а сам Курти, потврђујући укидање забране на робу из Србије, рекао је како верује да је "промена мере коју Приштина ради више него довољна да у среду у ЦЕФТА и у понедељак у Берлинском процесу његова влада има потпуни успех".
Курти се, сем овог, јуче добрано потрудио и да замаскира очигледну улогу Немачке у "промени мера" и чињеницу да је забрану на српску робу укинуо под притиском, не добровољно, речима како је, ето, та мера била пре свега безбедносне, никако комерцијалне природе.
"Наше мере никада нису биле нити ће бити комерцијалне мере, то су мере безбедности. Србија је у последње две године четири пута доводила своју војску на границу Косова, прошле и ове године имали смо четири велике заплене оружја и муниције, док је у Србији и даље слободна паравојна терористичка група која је убила полицијског наредника Африма Буњака у Бањској септембра 2023", рекао је Курти.
И поред димних завеса тзв. косовског премијера, закључак који произилази из оног што се јуче догодило, немачког притиска, укидања забране на увоз српске робе, сасвим је очигледан: Курти се у крајњем, у ствари ни за шта не пита, а кад Запад хоће нешто да постигне, он то и може.
"Наравно да је конкретан притисак Немачке био пресудан у овом случају. Показало се да, када се Курти сукоби са нечијим конкретним интересом, постоје начини и механизми да се на њега делује. Порука је да он за све што ради има подршку све до границе док не дирне у интерес, конкретан интерес, у овом случају Немачке. Немачке претње биле су и убедљиве и основане и било је јасно да они неће одустати. То је одлучило а не његова воља или не знам шта друго. Нема ту никакве његове тврдоглавости, он све ради уз толерисање и прећутну подршку Запада", каже за РТ Балкан дипломата у пензији Зоран Миливојевић коментаришући јучерашњу Куртијеву одлуку.
Тај конкретан интерес Немачке у овом случају је економски, наставља Миливојевић, Немачка је у проблему, жели да оживи Берлински процес који се ослања на тржиште, економију.
"То је механизам који Немачкој омогућава да се врати, да потврди своју доминацију у региону и она то жели да уради. Немачка позиција је доста ослабљена и ово је покушај да се врати на сцену. Да поново региону да до знања да је она преко Берлинског процеса одлучујући фактор, а за то је неопходно и заједничко тржиште да профункционишу оне четири слободе – слободан проток робе, услуга, људи и капитала и то је конкретан немачки интерес који је дошао да изражаја у овом тренутку. Курти је морао да попусти", каже Миливојевић.
После овог случаја, логично је питање и да ли би исто могло да се догоди и са формирањем ЗСО, само да се изврши довољно чврст притисак на Куртија? Да ли би се у том случају, као са забраном увоза српске робе, Куртијева "чувена" непопустљивост, тврдоглавост, срушила као кула од карата?
"Могло би да се деси, само што то Запад неће у овом тренутку да учини јер нема интереса. Уколико то буде услов да се настави дијалог, Запад ће натерати Куртија да то учини, али тако да то буде у складу са оним што је интерес Приштине. Односно, обесмишљена ЗСО, а не онаква каква је договорена у Бриселу, него нешто сасвим друго, нешто што је на нивоу неке заједнице општина као невладине организације која је под контролом и утицајем Приштине", каже Миливојевић.
По његовом мишљењу, Запад у овом тренутку нема интереса да принуди Куртија да се реализује Бриселски споразум, а заједница је елемент који треба да утиче на дијалог.
"Још нисмо дошли до тог тренутка. Вербално они то траже али суштински не предузимају никакве кораке ни мере да се то реализује", речи су Миливојевића.
Отворено је и питање да ли је Курти, а то су Срби на Космету последњих година више пута осетили на својим леђима, за ово "попуштање" испословао нешто за узврат?
"Од нас неће добити ништа јер нема шта да добије. Шта може Запад да му дозволи што није дозволио? Запад ће му дозволити све што је на линији западног интереса а то је да се потврди држава Косово, све друго је у другом плану", закључује Миливојевић.
