Србија и Балкан
Амерички НЕД о утицају Русије, Кине и Србије: Да ли Црној Гори фали Закон о страним агентима?
Амерички НЕД представио је извештај о наводном утицају Србије, Русије и Кине у Црној Гори, а ауторка је затражила да НВО у Подгорици направе своју стратегију
Коалиција За будућност Црне Горе (ЗБЦГ) тражи хитно предлагање Закона о агентима страног утицаја у Црној Гори. Закон би се, како наводе, тицао оних који "под плаштом НВО покушавају да утичу на унутрашњу и спољну политику наше земље".
"Нама је пало у дeо да Црну Гору учинимо истински слободном земљом и један од важних праваца деловања треба да буде припрема и доношење новог закона који ће уредити функционисање разних страних агентура које под плаштом НВО покушавају да утичу на унутрашњу и спољну политику наше земље. Политичке организације су законом обавезане да своје финансије учине јавним и контролу истих врши надлежна Државна ревизорска институција (ДРИ), а то није случај са овим агентурама које злоупотребљавају назив НВО док им се у буџет несметано убризгавају инјекције од милион долара на редовној основи", наводе они.
Кажу како је део НВО "изван и изнад закона".
"Само због недостатка адекватног закона, ми данас у Црној Гори имамо не једну, него више 'НВО' које функционишу изван и изнад закона и које себи дају за право да ноншалантно деле моралне лекције и етикете готово свим политичким, али и државним институцијама. Те агентуре подмећу, лажу и воде веома прецизну кампању за потребе страног наручиоца за кога раде, док ти наручиоци имају конкретне интересе везане за њихове утицаје у ЦГ који свакако нису интереси и жеље грађана", истичу они.
Време је, кажу, да грађани имају увид и у њихове финансије.
"Како су им пуна уста туђих финансија и утицаја, крајње је време да грађани Црне Горе имају увид и у њихове и да се такве агенције јасно одвоје од стварних НВО које за циљ имају побољшање квалитета живота грађана, те да их назовемо правим именом - агентима страног утицаја у Црној Гори. Истинска транспарентност може доћи само ако закони и правила буду важили за све. Ми смо позвани као власт, а не сумњамо да ово исто жели и опозиција, да политику Црне Горе треба одвојити од бруталног агентурног рада разних међународних безбедносних структура", закључују.
НЕД умешао прсте у Црну Гору
Повод за ову иницијативу је извештај Међународног форума за демократске студије при Националној задужбини за демократију (НЕД), америчкој НВО која делује и у Црној Гори.
Занимљиво да је извештај финансиран из Америке, од НЕД-а, али је ауторка директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вања Ћаловић Марковић.
Извештај је представљен на скупу под називом "Борба против ауторитарног утицаја на Западном Балкану: Црна Гора као пробни случај".
"Страни нелиберални утицаји, нарочито из Кремља и Пекинга, нуде лажну алтернативу европском пројекту", поручила је на скупу Тања Драмац Џиријес, заменица директора за Европу у НЕД-у.
Ауторка Ћаловић Марковић се у извештају пожалила на Русију, Кину и Србију.
"Кремљ покушава да утиче на парламентарне изборе у Црној Гори подршком проруским политичким групама, као што је Демократски фронт. Србија јача тај утицај финансирањем просрпских политичких странака, куповином црногорских медија и успостављањем српских културних институција које јачају ставове усклађене са Кремљом", рекла је она.
Ауторка оптужује Владу Србије да је уложила милионе евра у културне центре за Србе у Црној Гори и подршку другим удружењима.
"Контролише телекомуникациону структуру у земљи, а медијски конгломерати из Београда су проширили власништво над црногорским медијима што одржава вишеструки приступ вршењу српског страног утицаја", каже Ћаловић Марковић.
Као кључно средство за ширење наводног утицаја Србије и Русије наводи Српску православну цркву у Црној Гори.
Утицај Кине виде у томе што кинеске компаније граде путеве у Црној Гори, као и да су подршку домаће јавности кинеске власти стекле захваљујући слању вакцина и медицинске опреме током пандемије ковида 19.
"Пуно смо говорили о стратегији Кремља. Мислим да је време да цивилни сектор има своју стратегију", закључила је Вања Ћаловић Марковић.
