Због најновијег ТикТок тренда самоповређивања, 13 девојчица из Ђаковице у јужној српској покрајини на Косову и Метохији морало је да буде медицински збринуто.
Оне су се, према изјави начелнице секретаријата за образовање у тој општини, Еранде Кумнове-Бачи, секле оштрим предметом – зарезачем за оловке – по рукама.
Како је открила за медије, случајеви су се догодили у две школе, а један од њих су пријавили родитељи малолетнице.
Клинички психолог Влајко Пановић за РТ Балкан каже да највећи број малишана нема тенденције ка самоубиству, већ је у питању театралност, због које се, како додаје, тинејџерке најчешће засецају по бутинама и спољној страни подлактица.
"У питању је веома учестао феномен, поготово у средњој школи. То је период адолесценције када имају највећи број животних дилема и доживљавају да их родитељи не разумеју. Тада теже да успоставе односе равнотеже према онима који их разумеју, углавном на друштвеним мрежама. Деца су онда на маргини, а поред приметног проблема нередовног сна, постају уморни, емоционално затупљени и анксиозни, и према њиховом казивању, 'тек када се зарежу, постају живи'", објашњава психолог Пановић.
Катарина Јонев, едукатор о безбедности деце на интернету, каже за наш портал да још увек није чула за овај конкретан тренд, али да су код нас последњих година велику популарност доживели различити изазови.
Присећа се да смо имали најопаснији "блекаут" изазов – међусобног гушења и снимања деце док не падну у несвест, "француског образа" – штипања образа док не поцрвени, "крвавог новчића" – гађања руку ситним новцем док шака не прокрвари, "разбијача лобање" - подметање ногу особи која скаче, са циљем да се особа спотакне и падне на главу, "врућег воска" – депилирања лица врелим воском, "струјног удара" – стављање металног новчића између утичнице и пуњача, "плавог кита", "истрчавања пред возило у покрету на пешачком прелазу" итд.
"ТикТок је ескалирао последњих неколико година, поготово око пандемије вируса корона када су деца била затворена у четири зида, изолована из свакодневних обавеза и навика и било им је досадно. Било им је омогућено присуство на мрежама и интернету, а одређена млађа популација је почела да смишља изазове. Почетком 2020. су изазови постајали све бизарнији и ево сада, четири године касније, и даље су присутни. Један од првих изазова у Америци било је лизање јавних површина, типа гелендера и ве-це шоља", објашњава она.
Одатле је кренуо талас који је показао да деца нису свесна да могу да имају последице по своје ментално здравље, физички интегритет, репутацију, достојанство.
"Зарад веће количине прегледа и лајкова, млади се неретко упуштају у екстремне изазове, који са собом носе повреде и угрожавање живота, па чак и смртних случајева. Почиње се у нижим разредима основне школе, а престаје отприлике пред крај средње школе, када постану зрелији, формирани и свесни како им те 'игре' могу утицати на будућност. Иначе, код самоповређивања су заступљеније девојчице од 12, 13 година. Оне отворено причају о томе и показују те ожиљке, то су за њих ратне повреде које се величају", наводи она.
Катарина Јонев подсећа да деца на тај начин траже пажњу.
"Једини начин да добију ту сатисфакцију је одговарајући на екстремне изазове на друштвеним мрежама", истиче.
Клинички психолог Влајко Пановић сматра да овде може да се говори и о озбиљним проблемима који задиру у процесе васпитања.
"Родитељи немају много времена и врше притисак на децу и успоставља се однос неразумевања, док са друге стране расте поверење у медије и трендове који се тамо појављују", наводи др Пановић. Иначе, стручњаци за кинеску платформу ТикТок за иностране медије су изјавили да су на тој мрежи 12 пута учесталији видео-материјали који препоручују самоповређивање и суицид, као и да такав садржај у просеку излази на сваких 27 секунди.
Поводом случаја из Ђаковице, тзв. косовска полиција води истрагу, а случај је окарактерисан као "покушај самоубиства".
Зато се поставља још једно питање – да ли ће и Србија можда поставити нека ограничења код употребе ТикТока у државним институцијама, или повећања границе узраста за кориснике, односно покретања тужби за "стварање зависности, циљано затрпавање деце огласима и сексуалне експлоатације", као у случају 13 америчких савезних држава и Дистрикта Колумбија.