Србија и Балкан

Остала само звездица: Како је тзв. Косово ушло у Цефту уместо Унмика?

"Ви урадите нешто нелегално, ван споразума ЦЕФТА забраните увоз робе, а онда, да бисте повукли то што сте нелегално урадили, Немачка вас награди", каже Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе у Северној Митровици

Када је пре који дан обелоданио свој велики "уступак" Србији, одлуку да допусти да роба из централне Србије, али само преко Мердара и уз детаљне контроле улази на "Косово", Аљбин Курти успут је споменуо и како верује  да ће "промена мере коју Приштина ради бити више него довољна да у среду у ЦЕФТА-и и у понедељак у Берлинском процесу његова влада има потпуни успех".

Како је Курти најавио, тако се и догодило. Јуче је саопштено да ће тзв. Косово убудуће у ЦЕФТА-а (Споразум о слободној трговини земаља централне Европе), на састанцима заједничких комитета, уместо УНМИК-а, представљати високи косовски званичници. На овај начин, тзв. Косово је на мала врата уведено у ЦЕФТА споразум, док су УНМИК, односно УН, међународна заједница, из ове приче одступили.  

Сад, после оваквог развоја ситуације остало је отворено питање или је Курти у међувремену постао видовит, па му се приказало шта ће се десити у среду или наредни понедељак, или је читава прича око увођења тзв. Косова у ЦЕФТА споразум без УНМИК-а, само за звездицом, као и око забране српске робе на КиМ, од почетка само, прљава или не, али игра Запада и приштинских власти у којој су косовски Срби, у препознатљивом сценарију били тек – таоци. 

Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе у Северној Митровици за РТ Балкан подсећа да је тзв. Косово блокирало увоз српске робе средином прошле године после хапшења тројице косовских полицајаца.

"Тада је, наводно, због тих хапшења блокиран увоз српске робе. Касније, када су полицајци ослобођени, речено је да се блокада наставља због тога што се тај увоз користи за "транспорт наоружања за тзв. северну бригаду, 'цивилну заштиту'... Тако је остало дуже од годину дана, направило велику штету, све док се недавно није појавила Немачка са иницијативом да се забрана увоза робе укине а да заузврат 'Косово' добије уступак, да у  ЦЕФТА-и не буде представљено преко УНМИК-а. Увоз српске робе није међутим ни сада ослобођен јер је то дозвољено само на једном прелазу и опет није решено оно што је највећи проблем, а то је да мали привредници са севера КиМ могу да увозе робу из Србије, са друге стране тзв. Косову је направљен већ поменути уступак", вели Рапајић.

Како објашњава наш саговорник, дошло се у ситуацију да "ви нешто нелегално урадите, ван споразума ЦЕФТА забраните увоз робе, а онда, да бисте повукли то што сте нелегално урадили, Немачка вам помогне да ви нешто добијете – неки уступак".

"То је јако лош пример за нас Србе са Космета, зато што сад, за било шта што треба да нам се врати од права која би ми требало да имамо, верујем да ће Приштина тражити неки  уступак. Слободна трговина са централном Србијом би требало да буде нормална ствар. Влада Аљбина Куртија је направила да то буде ненормално, а заузврат је награђена. Вратили смо се на претходно стање, а тзв. Косово је награђено. Значи, убудуће, за свако враћање на претходно стање, требало би очекивати неку награду за 'Косово'", каже саговорник.

Рапајић додаје да све ово ипак не би назвао "прљавом игром", јер "Запад без обзира шта се дешава тражи да буде неког позитивног догађаја, да покаже да ситуација иде у позитивном смеру, а Курти то добро користи".

"Мене више нервира што Србија то прихвата, него што Курти то тражи", каже Рапајић.

Подсећања ради, тзв. Косово је у ЦЕФТА-и од 2007. када се лажна држава прикључила овој иницијативи, представљао УНМИК, односно Мисија УН на КиМ. Пре три године, 2021. "Косово" је поднело захтев око промене начина представљања, од тада блокирало рад ЦЕФТА-e и на тај начин извршило притисак како би се захтев и прихватио. Наредних година на том плану није било важнијих помака ни дешавања, све до, сада се испоставља 14. јуна прошле године када је тзв. Косово после хапшења полицајаца увело забрану увоза робе из Србије на КиМ.

Споразум је оваквим развојем ситуације сада деблокиран, све пред десету годишњицу Берлинског процеса који је заказан за 14. октобар.

Иако је из Приштине у међувремену објашњено како је улазак "Косова" у ЦЕФТА-у без УНМИК-а "резултат многих напора и посвећености 'Косова' да прилагоде своју позицију у овом механизму", све је са мртве тачке покренуто недавно када је  Немачка понудила да "Косово" уђе у ЦЕФТА-у без УНМИК-а, само уз звездицу, која би указивала на фусноту да статус тзв. Косова није коначно решен, а да заузврат, "Косово" укине забрану увоза робе из Србије, што се и догодило.

У међувремену, амбасадор Немачке на Косову Јорн Роаде изјавио је како је чињеница да ће тзв. Косова у ЦЕФТА-и убудуће представљати косовски званичници, а не УНМИК, "велики корак напред ка равноправној заступљености учешћа у овом регионалном телу". Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок на друштвеној мрежи "Икс" написала је како је чвор у споразуму о слободној трговини ЦЕФТА коначно развезан и да је тиме отворен пут за конкретна побољшања за локално становништво.

Посао је сада завршен, као и обично, колатерална штета били су косовски Срби који би сада требало да буду срећни што, ето, опет у продавницама могу наћи производе из Србије.

Иначе, Мисија привремене управе УН на Космету, позната ка УНМИК, чија је улога у међувремену постала минорна, предала је на овај начин још једну у низу функција које је имала у јужној српској покрајини. Основана у складу са резолуцијом СБ УН 1244, мисија је у почетку имала бројне одговорности од обављања основних цивилно-управних функција, надгледања развоја привремених институција до коначног решења, осигурања безбедног и неометаног повратка свих избеглих и расељених лица до надгледања преноса власти са привремених институција на институције које би биле успостављене у складу са политичким решењем. Од краја 2008. године, а после једностраног проглашења независности тзв. Косова, мисија ЕУ – ЕУЛЕКС преузела је већину улога УНМИК-а на КиМ.

"Улога УНМИК-а јесте минорна, могла би да буде већа, али чак ни они који су сада на челу УНМИК-а немају жељу да њихова улога буде већа. Тренутно се УНМИК преоријентисао да ради на помирењу, што је добра ствар, али, уместо да буду управљачка мисија, они су свој кредибилитет срозали на неку посматрачку мисију", каже за РТ Балкан Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе из Северне Митровице.

image