Србија и Балкан
Четврта конференција Дијалози о Кини: Свет заснован на мултиполарности и мирољубивој коегзистенцији
Наши односи с Кином су дубоки и темељни, ослоњени на међусобно разумевање, немешање у унутрашњу политику, као и поштовање суверенитета и територијалног интегритета, рекао је на отварању међународне научне конференције о Кини и глобалним актерима шеф српске дипломатије Марко Ђурић
Свету који се налази на ивици глобалног сукоба и који потресају озбиљне кризе и ратови, више него икад потребан је принцип мирољубиве коегзистенције. Кина ове године обележава 70. година од доношења Пет принципа мирољубиве коегзистенције, постулата који су били уграђени и у Покрет несврстаних и чине основу спољне политике Србије, речено је на отварању дводневне научне конференције "Жетва ветрова промена: Кина и глобални актери међународних односа".
Међународну конференцију, коју су организовали Институт за међународну политику и привреду из Београда и Институт за европске студије Кинеске академије наука из Пекинга, свечано је отворио министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
Ова научна конференција истиче преданост Србије да негује своје челично пријатељство са Кином и сведочанство је да Београд и Србија остају тачке спајања и сусрета људи и са Истока и са Запада, рекао је шеф српске дипломатије.
"Србија остаје привржена својој независној међународној политици. Наша земља је на путу ка ЕУ, али гради стратешку независност са српским карактеристикама. Желимо да очувамо наш суверенитет, трудећи се да побољшамо односе са великим силама", рекао је Ђурић.
Односе Србије и Кине описао је као одличне, истичући да се ради о челичном пријатељству којем је нови замах дала историјска посета, како је истакао, председника Кине Си Ђинпинга у мају у Београду када је потписано 29 билатералних споразума, а Србија постала једина земља у Европи која је постала део кинеске иницијативе Заједница за заједничку будућност.
"Наши односи с Кином су дубоки и темељни, ослоњени на међусобно разумевање, немешање у унутрашњу политику, као и поштовање суверенитета и територијалног интегритета. Захвални смо Кини на принципијелном ставу о Косову и Метохији, то је једно од најважнијих националних питања за нашу земљу. Такође, подржавамо политику једне Кине, односно Србија поштује територијални интегритет Кине", истакао је Ђурић, додајући да се радује учешћу ове земље на међународној изложби ЕКСПО 2027, која треба да буде одржана у Београду за три године.
Ово је четврта годишња конференција у оквиру "Дијалога о Кини", а на овогодишњем научном скупу у Београду учествује 80 научника из 27 земаља света, истакао је директор Института за међународну политику и привреду Бранислав Ђорђевић.
"Ово је највећи научни скуп о Кини који се овде године дешава у Европи. Данас када свет стоји на ивици сукоба, човечанству је више него икад потребан мир и развој. У таквим временима поштовање принципа мирољубиве коегзистенције, који је промовисала Кина, постаје од виталног значаја", истакао је Ђорђевић.
Учеснике је поздравио и амбасадор НР Кине у Србији Ли Минг који је истакао да је Кина увек посвећена светском миру, стабилности и напретку, као и да је градња Заједнице са заједничком будућношћу један од камена темељаца политике кинеског председника Си Ђинпинга и један од главних циљева кинеске дипломатије.
"Кина позива на једнакост, мултиполарни свет и увек учествује у решавању светских горућих питања. Притом, њен приступ је увек на добробит свих, без једностраности и дуплих стандарда. Радимо са свим странама како би се нашло решење", истакао је Ли Минг.
Како је додао, у украјинској кризи, Кина је увек била на страни мира и позивала на преговоре. Он је истакао да Србија има посебно место у кинеској спољној политици.
"Кина и Србија имају сличан менталитет, заједничка схватања и челично пријатељство. Приликом успешне посете председника Сија, Србија је постала прва европска земља која је приступила Заједници са заједничком будућношћу. Наставићемо да радимо на томе да наше традиционално пријатељство сија новим сјајем и постане модел спољних односа у новој ери", закључио је кинески амбасадор.
Уводно предавање на конференцији одржао је професор емеритус Универзитета у Кенту Ричард Саква који је говорио о руско-кинеским односима у време рата. Описујући доба у којем живимо као Други хладни рат, професор Саква је истакао да је основни принцип међународног система основаног после 1945. године суверени интернационализам.
"Његова основна идеја је да постоје суверене државе, али ангажоване у мултилатералним односима. Дакле, не ради се о сувереним државама које су у антагонистичком односу, нити о затвореном, херметичном систему какав негује политички Запад. Јевгениј Примаков је то 1994. године назвао мултиполарност када је говорио о томе да ће Русија бранити суверени интернационализам", навео је Саква.
Он је истакао да је основна идеја руско-кинеских односа заснована на одбрани сувереног интернационализма и мултиполарности.
"Русија и Кина у том контексту нису ревизионистичке силе, како их називају неки кругови на Западу, оне не доводе у питање принципе Повеље УН, али доводе у питање како се данас води спољна политика. Оне, у ствари, бране међународну политику утемељену у Повељи УН и систем какав је успостављен на основу ње после 1945. године", истакао је Саква.
