Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган стиже у посету Србији, трећу у последњих неколико година. За разлику од прошлог пута, када је Београд угостио Ердогана као представника земље чланице НАТО-а, турски председник нам овога пута стиже и као весник новог мултиполарног света у настајању, будући да је Анкара у међувремену поднела захтев за чланство у БРИКС-у, организацији која се све чешће доживљава као антипод Северноатланској алијанси.
Односи Србије и Турске вековима се већ крећу на линији – између љубави и мржње. Још од доба Османлија, до данас две земље су блиско упућене једна на другу, иако имају неке непремостиве, па чак и неопростиве разлике. Једно од главних питања која данас оптерећују српско-турске односе јесте и питање лажне државности Косова и Метохије чију независност Турска не само да је признала већ је и активно подржава, а у последње време чак и наоружава тамошње нелегалне и нелегитимне војне снаге.
Шта, онда, можемо очекивати од Ердогановог доласка у Србију? Да ли можда турски председник на овај начин покушава да спроведе политичку доктрину неоосманизма коју је још маја 2009. године представио његов министар спољних послова Ахмет Давутоглу, а чији је циљ поновно ширење турске моћи у деловима некадашњег Османског царства?
Проблеми, али не и несавладиве препреке
Бивши министар спољних послова, и некадашњи амбасадор у Турској Владислав Јовановић истиче да је Турска регионална сила коју нико, па ни Србија не би смела да занемари.
"Ми смо с њом имали дугу историју с различитим фазама и Турска је и данас присутна на Балкану иако ми имамо и разлоге за незадовољство према потезима Анкаре, а нарочито у вези са Косовом и Метохијом чију су они независност признали. У питању је регионална сила у напону, која је ипак на неки начин и смета интересима других великих сила које настоје да овде прошире свој утицај", наглашава Јовановић у разговору за РТ Балкан.
Наш саговорник, подсећа да је Турска чланица НАТО-а која жели да се прикључи БРИКС-у, те да је из тога јасно да она и на Балкану жели да афирмише сопствени интерес, који није идентичан интересима Алијансе.
"Турска је и економска сила, али независно од тога има моћ да буде партнер Србије и у другим областима. Њима је Србија још од времена Римског пута, када је била најближа веза са Европом, желе да одржавамо добре односе и због српских туриста који посећују ту државу, а уз то имамо историјску блискост због заједничке прошлости, коју ми нисмо бирали. Посета Ердогана је, дакле, у интересу и Турске и Србије, али је сигурно да између две државе постоје шкакљиве теме попут Косова и Метохије, па и БиХ. Ипак, то је више проблем у односима, него што је препрека за развој других односа", подвлачи Јовановић.
Наш саговорник подсећа да се Ердоган као Давутоглуов шеф није изјашњавао да ли је за или против идеје неоосманизма.
"Мислим да није био сасвим одушевљен тиме, јер то делује ограничавајуће на његову стратегију да односе, а нарочито на Балкану, развија у свим правцима и не оптерећује их историјом. Истина је међутим да он свакако жели да остатке османизма на Балкану користи као тачке ослонца за своју политику, иако не на начин који је то Давутоглу саветовао", уверен је Јовановић.
Увек близу руског утицаја
Политички аналитичар Џевад Галијашевић каже да у односима са Анкаром увек треба имати на уму да Турци имају своје интересе, а да су се, кад је реч о стратешком интересу Србије, односно Космету, понашали врло непријатељски у односу на Србију.
"Чак су у томе и предњачили у односу на НАТО, шаљући дронове Куртију, не интервенишући због насиља које се спроводи над Србима, иако је у овом моменту командант Кфора из Турске. Може, дакле, бити веома значајна ствар то што ће председник Вучић сигурно, током разговора скренути пажњу на проблеме које српска заједница има на Косову и бесомучни прогон који чини Куртијев режим", истиче Галијашевић.
Турска, према његовим речима, има интерес да буде близу руске геополитичке сфере утицаја, поготово с обзиром на то да је Русија "изменила парадигму геополитичких односа и на Блиском истоку и да је стратешки споразум са Ираном померио Саудијску Арабију, а затим и саму Турску према БРИКС-у".
Све то, како каже наш саговорник, значи да Турска у будућности тражи нове партнере, те ће због тога Анкара морати да почне да другачије третира нека важна питања.
А Ердоган, подсећа наш саговорник, "има дугове према Русији".
"Русија је њему спасила главу у познатом америчком државном удару који је он лоцирао на Гуленово поље деловања, а било је јасно да иза тога стоје Западне службе, земље НАТО-а и ЦИА. Америка је хтела да га обори, а његова подршка Русији је мотивисана пре свега потребом да сачува и главу и режим. Да би то урадио мора имати партнере, а Србија је најутицајнија држава у овом делу Балкана – једина озбиљна држава у овом делу Балкана, а српски народ је у политичком смислу најбитнија нација иако је фрагментирана у неколико државно правних целина", истиче Галијашевић.
Он је уверен да у Србији "одлично разумеју да у овом тренутку Турска није стратешки и политички партнер", али да то може постати, заокретом према БРИКС-у и Русији и престанком балансирања са НАТО-ом и Великом Британијом.
"Свет западне хегемоније је на одласку, гради се мултиполарни свет који предводе Русија, Кина, Индија, Бразил, односно земље које желе да на јавну сцену врате међународно право као кључни елемент уређивања односа међу држава. Турска мора да схвати да се ситуација променила и да се мора померити према партнерству са Србијом, не само у области економске сарадње, него и у стратешким питањима, као што су КиМ, деловање на Космету, заштита српске националне заједнице, који би подразумевали став да је то силом отргнута српска територија", истиче Галијашевић.
Турски председник, међутим, упозорава наш саговорник, није партнер на кога се треба претерано ослањати.
"Ердоган и његова партнерска политика су непоуздани партнери и НАТО-у и Русији и у овом моменту би били непоуздани и Србији. У таквој ситуацији, кад постоји разлика у величини држава, Турској се не сме дозволити да се понаша као сила и да покушава да кроз Србију уреди односе на Балкану. Она мора да схвати да народи на Балкану имају интересе, и да, ако желе да сарађују, те интересе морају поштовати", истиче Галијашевић, додајући да је, ипак, долазак председника овако моћне државе и знак исказивања части и поштовања држави домаћину, што треба гледати као "добар знак о томе колико је Србија важна у преломним тренуцима".