Владислав Дајковић у "Релативизацији": ДПС нема разлога за славље, нико не жели коалицију с њима

Грађанима Црне Горе је ипак важније оно што осећају у својим грудима, срцу и души, него да ли ће имати 50 или 100 евра већу плату, сматра саговорник Љиљане Смајловић

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с Владиславом Дајковићем, политичарем, политикологом и председником странке Слободна Црна Гора о политичкој ситуацији у Црној Гори након избора у Подгорици. 

"Ми јесмо победили у Подгорици, имали смо разлога за славље. Наша коалиција, да кажемо српска коалиција, освојила је нешто више од 20 процената. То значи да нема власти у Подгорици без нас и наше коалиције. С друге стране, иако је Мило Ђукановић у делиријуму и екстази славио резултат ДПС-а ударајући у солундар у неком ноћном клубу, мислим да они немају разлога за славље. Нико не жели да сарађује са њима, нико не жели коалиције са њима", наводи Дајковић. 

На констатацију да је ДПС ипак освојио око 30 одсто гласова, Дајковић истиче да је то за осам одсто мање него на претходним, односно око 20 одсто мање гласова него на изборима 2018. године.

"Немају никакав коалициони потенцијал и нема шансе да ће било ко да иде са њима", сматра гост "Релативизације", истичући да би то било "политичко самоубиство".

Како каже, слављем након избора понудили су народу другу страну приче и поруку да није све изгубљено. 

"Прва особа којој је засметала Резолуција о геноциду у Јасеновцу није био Мило Ђукановић, већ Јаков Милатовић. Неко ко се представљао као Србин, односно да говори српским језиком, или да бар не мрзи српски народ у Црној Гори", наводи Дајковић. 

Милатовић је, сматра, направио "низ фаулова", али је и даље свестан да је на власт дошао на анти-ДПС реторици и платформи. Тиме што није пред новинарима хтео да одбаци могућност да прави коалицију са ДПС-ом, сматра саговорник Љиљане Смајловић, Милатовић само "тврди пазар" и диже себи цену код других странака.

"Ако је ико стабилан у Црној Гори, то је српска коалиција 'За будућност Црне Горе', иако нам месецима, па и годинама уназад говоре 'пустите те идентитетске теме, то су ретроградне теме које иду наруку Милу Ђукановићу', а видите да грађани ипак доминантно гласају идентитетске теме, или националне коалиције. Било то 'За будућност Црне Горе', било то коалиција окупљена око Мила Ђукановића. Грађанима је ипак важно оно што осећају у својим грудима, у свом срцу и души. Ипак су им прече традиционалне вредности Црне Горе, него да ли ће имати 50 или 100 евра већу плату", истиче Дајковић.

Његова прва политичка активност било је залагање за неутралност Црне Горе и противљење уласку у НАТО. 

"Ја сам се 2014. вратио у Црну Гору, студирао сам мало у Београду, живео сам мало у Америци, онда сам студирао у Мексику и 2014. сам игром случаја упознао Марка Милачића, тада веома ангажованог анти-ДПС активисту и негде смо се нашли и договорили да формирамо Покрет за неутралност", истиче Дајковић.

Како додаје, сматра да је његова улога на политичкој сцени Црне Горе да шири лепе вести и из Србије и Црне горе и да "буде амбасадор Србије у Црној Гори, и Црне Горе у Србији".

"Моје поље деловања је национална политика, ја сам национални политичар. Не стидим се да то кажем и ја идем само у том правцу", закључује Дајковић.

Како истиче, много је људи који су рођени, школовали се и цео живот живе у Црној Гори, а не могу да имају црногорска документа само зато што су Срби.

"Разлог због ког се борим за двојно држављанство заједно са другим политичарима у Црној Гори је пре свега људски разлог. Да више десетина хиљада Срба у Црној Гори добију елементарна људска права за достојанствен живот и старост у нашој земљи", наводи Дајковић.

Безбедносни сектор у Црној Гори је "под шапом" Демократске Црне Горе и у њих немам поверења, наводи Дајковић, истичући да они јесу анти-ДПС настројени, али су веома прозападни и послушни америчкој и другим западним амбасадама.

"Док год тако приступамо приступамо политици, ви потврђујете да Црна Гора није независна земља. Ми смо у сваком смислу зависни од западног утицаја", закључује гост "Релативизације".