Таман кад помислите да у БиХ не може ништа да вас изненади, демантује вас петиција Музеја Тешањ. Иако стара десетак година, петиција је сада стигла пред надлежну комисију а у њој се тражи да кућа доглавника НДХ Адемаге Мешића, буде национални споменик.
Док се декларативно заклињу у антифашизам, бошњачки политички и јавни представници на све могуће начине покушавају да оперу биографије својих предака, који су током Другог светског рата били на страни фашизма и НДХ.
Последњи пример на светло дана изашао је на седници Комисији за очување националних споменика БиХ, када је пред њене чланове стигла је десет година стара петиција, да се једна кућа у Тешњу прогласи националним спомеником. И то ни мање ни више него кућа Павелићевог најближег сарадника и осуђеног ратног злочинца - Адемаге Мешића.
"Ми се морамо сетити да је БиХ у Другом светском рату, учествовала на страни антифашистичких сила и да су њени народи, сви који живе у њој, дужни да поштују антифашистичко наслеђе ове земље и да се овакав ревизионизам не сме дозволити, да се велича име некога ко вређа верске, етничке и људске осећање било којег народа у БиХ, а нарочито потомака оних који су страдали на стратиштима, у логорима НДХ", каже Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске.
Кад је покушала да укаже да је проглашавање куће усташког доглавника и ратног злочинца за национални споменик у најмању руку непримерено, наишла је на отпор другог члана Комисије Фарука Капиџића са којим је ушла и у вербални сукоб. Потврђује то и тонски запис са седнице.
Да ли подржава иницијативу да се Мешићева кућа прогласи спомеником, да ли је то примерено с обзиром на његову улогу у Другом светском рату – питања су на која Капиџић није желео да одговори.
Адемага Мешић, пут до високог функционера НДХ, градио је између два светска рата. Тај пут и оданост, наводе, великохрватској идеји награђена у јулу 1941, када га је Анте Павелић именовао својим доглавником.
"Доглавник је заменик поглавника, први до њега, и он од тада оснива усташке организације у БиХ и активно учествује у организацији и спровођења геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. Неспорна је његова улога у Другом светском рату, стотине хиљада људи су изгубили живот од усташког режима", рекла је Сандра Лукић, историчар са Филозофског факултет Универзитета у Бањалуци.
Адемага Мешић, је 1945. након слома НДХ побегао у Аустрију, где је ухапшен и предат југословенским властима. За велеиздају и ратни злочин, осуђен је на доживотни затвор и губитак грађанске части и одузимање имовине. И поред ових података, идеја да његова кућа буде национални споменик, не чуди Лукићеву, јер покушаји ревизије историје, у Федерацији, нису непознаница.
"Ми смо заправо сведоци свакодневног историјског ревизионизма у ФБиХ. Није овде само ствар ревизионизма, овде се ради и о нечему много опаснијем, стављање куће Адемаге Мешића на листу националних споменика данашње БиХ значи нешто друго, и ревитализацију и рехабилитацију фашистичке идеологије", додала је Лукићева.
Због свега, Ошап Гаћановић најављује да ће инсистирати на правним механизмима који постоје прописани за кривично кажњавање оних који желе да величају усташког поглавника.