Шведски документарац решио мистерију стару 52 године: Како су усташе подметнуле бомбу у авион ЈАТ

Експлозија бомбе на лету 'ЈАТ 367' авиона, један је од највећих нерешених терористичких злочина у Шведској. Случај је мистерија већ 52 године, а документарни филм "Тешке чињенице" на шведској телевизијског станици "ТВ4" и новинар Тончи Перцан покушали су да расветле до сада непознате чињенице о погибији 27 особа и јединој особи која је преживела пад са 10.000 метара - југословенској стјуардеси Весни Вуловић.

Он је открио да се иза напада од 26. јануара 1972. године на авион ЈАТ, који је полетео са стокхолмског аеродрома Арланда за Београд, упркос лепом времену и уобичајеном контактом са земљом, после преседања у Копенхагену у Данској, пао у Чехословачкој, крију усташе - припадници Хрватског народног отпора и Хрватског револуционарног братства.

Перцан је шведској публици донео доказе да је укупно седам мушкараца умешано у напад са темпираном бомбом повезаном са будилником која је експлодирала и поделила авион на два дела.

"У архиви југословенске службе безбедности у Загребу пронашли смо документе у којима се издваја седам људи који стоје иза напада на авион ЈАТ 367. Реч је о хиљадама страница подељених у различите личне досијее који су састављани 60-их и 70-их година. У питању су извештаји 59 различитих агената који извештавају о сваком појединцу издвојеном за злочин против ЈАТ-а 367", наводи се у документарцу.

Иако су истражитељи пронашли техничке доказе у виду, између осталог, остатака експлозива и вреће у којој је била бомба, никада никог нису успели да доведу у везу са злочином.

Споменик нацистима, донације у име Павелића: Како Канада оплакује "жртве комунизма"

"'Тешке чињенице' указују на бомбаша. Његово име је Јосип Сенић, тада је био европски шеф Хрватског револуционарног братства - ХРБ - организације произашле из терористичке организације усташа. ХРБ, са седиштем у Аустралији, борио се за слободну Хрватску обављајући терористичке акте против бивше Југославије. Јосип Сенић је покушао да се досели у Шведску, али је депортован у Аустралију. Међутим, он се у више наврата враћао у Шведску под лажним именима и био је у земљи непосредно пре напада на ЈАТ 367", наводи се у филму.

Аутор филма Перцан каже да документи УДБА недвосмислено указују да су му за сакупљање новца, у набавци експлозива из Немачке, конструкције бомбе и њеног подметања, помогла најмање шесторица ликова - финансијер, позивалац - анонимни мушкарац који је после напада звао шведске медије како би у име хрватских националиста преузео одговорност за напад, фиксер - примио и руковао експлозивом коришћеним за бомбу, конструктор бомбе, добављач и координатор напада.

"Сенић је убијен у Немачкој два месеца после напада на ЈАТ 367, као и још двојица за које се сумња да их је убила југославенска обавештајна служба, један је умро природном смрћу, а само су тројица од наведених мушкараца жива и сви живе у Шведској", откривено је.

Двојица признају да су присуствовали састанцима и сарађивали са Сенићем, али негирају умешаност у напад на ЈАТ 367. Трећи признаје да је био вођа отпора у Шведској, али каже да се не сећа ничега о ЈАТ-у 367. Подаци из досијеа до сада су били непознати и никада им није суђено на суду.

"То нису ствари о којима причате", каже један од означених мушкараца на питање о умешаности и додаје: "Пусти то. Шта је било, било је. Борба се више не води. Имамо Хрватску".

Дан после напада, новине Кваллспостен у Малмеу примиле су телефонски позив од анонимног човека који је рекао да припада хрватској групи која стоји иза дизања летелице у ваздух. Телефонски позив је постао светска вест и више од 50 година је једини познати траг починилаца.

"Ја сам био тај који је звао. Изашао сам до телефонске говорнице. Урадио сам то да бих на тај начин оштетио југословенски туризам. Али нисам знао ништа о нападу", навео је анонимни позивалац.

Трећи, означени као финансијер, такође тврди да заиста ништа не зна о експлозији.

"Не знам ни када се она заправо догодила. Не знам ништа о томе", каже.

Аутор документарца тврди да у Шведској не постоји могућност да се покрене истрага због застарелости, али да би хрватско или српско тужилаштво то могло да учини. Као и да отвори УДБА документе.

Новинар је у филму дошао и до породица погинулих жртава - њихова жеља је да се суоче са кривцима и да одговарају за тероризам. 

"Оно што бих волела, то се никада неће десити, да се суочим са овим људима. Желим мир после овога, а да кривци одговарају", наводи Соња Форслунд, којој су на лету погинули мајка и двојица браћа, док она, тадашња дванаестогодишњакиња, није добила слободно од школе и преживела је.