Вести о убедљивој победи Србије над репрезентацијом Швајцарске и освети српских "орлова" "сајџијама" за неке претходне поразе нису једине које су послате у свет са лесковачког стадиона "Дубочица". Председник Србије Александар Вучић је приликом интонирања српске химне са трибина овог спортског објекта послао и неке политичке поруке: јер како другачије тумачити то што је Вучић, током интонирања химне, из џепа извадио и раширио шал у бојама српске и руске заставе.
Снимак на коме се види овај "реквизит", објавио је на свом твитер налогу председник Републике Српске Милорад Додик, који је, док је Вучић показивао српску и руску тробојку, у рукама држао шал на коме пише Република Српска.
Овакав поступак српског председника, наравно, није остао непримећен, а његове фотографије поделио је руски спортски портал "Шампионат".
"Председник Србије подигао је руско-српски шал на утакмици Лиге нација. Приликом интонирања химни на домаћем терену против Швајцарске, Александар Вучић је извадио заједнички шал – видео је поставио председник Републике Српске Милорад Додик", навео је руски портал.
Сигурно је, међутим, да је Вучићева порука исто тако гласно одјекнула и на Западу.
Јер, она је потврда онога што је председник рекао, када је пре неколико дана упитан докле ће Србија наставити да "седи на две столице" – "Србија седи само на својој, српској столици и чврсто ће се држати за њу", био је изричит Вучић.
Србија је, наиме, једна од малог броја земаља које су одолеле западним притисцима и нису увеле антируске санкције – што је за државу која се већ годинама налази у предворју Европске уније, у западним круговима – неопростиво.
Исто тако, Западу је неопростива чињеница да у Србији, слободно и без цензуре, раде широм света прогоњени медији на руском језику. Још мање разумевања западни свет има за честе сусрете српских званичника са руским колегама, а с нервозом се ишчекује и самит БРИКС-а у Казању, када ће бити јасно да ли је српски председник прихватио позив руског председника Владимира Путина да се прикључи том скупу.
То што српски председник са трибина показује руску заставу само неколико дана након што је дипломатским напорима изборио измену антируске декларације из Дубровника, на Западу, дакле, неће бити непримећено. И Вучић то одлично зна. Показивање заставе коју западни "савезници" Србије презиру, није дакле, никакав спонтани навијачки излив адреналина – већ добро промишљена политичка порука. Али, каква?
"Онај ко правилно чита догађаје и разуме шта заиста ради српска држава у последњих седам или осам година, не може да се изненади ни у једном случају када ми покажемо наклоност и братска осећања према Русији. Једноставно, то што постоји политичка скрама, политички костим, политичко и дипломатско маскирно одело које ми морамо да носимо – једна је ствар. Али, за разлику од тактике и стратегије, постоји и суштина. Ако смо поштени према себи и све пажљиво и аутентично искрено погледамо, видећемо тај 'шал' и у ситуацијама ван спортских манифестација", истиче редитељ и публициста Драгослав Бокан у разговору за РТ Балкан.
Шал је, дакле симбол којим Србија показује да, иако због својих интереса мора да сарађује са Западом, не жели да окреће леђа традиционалним пријатељима. Он је, како то види Бокан, уједно и симбол српске војне неутралности и политичке независности.
"Тај 'шал' осећа и у сусретима са премијером Орбаном и када се ослањамо на војно неутралну политичку позицију, а окружени смо НАТО земљама. Он се и те како видео, и то можда више него икад у скорије време – пре неколико дана у Тивту и Дубровнику. Он ће се увек вијорити на неки свој ненаметљив начин где год наше руководство буде деловало. Када нас нападају, када нас не воле, када нас притискају и уцењују, биће видљивији, а кад су ситуације нормалне неће се тако јасно вијорити. Његова функција није да упада у очи, није да се ми њиме хвалимо или неком натурамо кога волимо више или мање, али он служи да не заборавимо ко смо, одакле смо кренули и куда идемо", истиче Бокан.
На питање да ли због оваквог поступка српског председника очекује реакције Запада, Бокан уверава да "Запад све то види боље него ми".
"Данас имамо Берлински процес, имали смо Вишеградску групу, Вајмарски троугао, следе избори у Америци, сусрет у Казању… и нема ту пуно тајни ни за западне обавештајце ни државе које их шаљу. Ипак, битно је понашати се у складу са правилима игре и никад непосредно не показивати оно што намеравамо да урадимо. Важно је наступати као у шаху – нема ту љутње на играча с друге стране стола, битно је само покушати да га надиграмо", закључује Бокан.