Нећу почети 3. светски рат: Командант Кфора који је рекао не Веслију Кларку и почистио крајишке Србе

Преминули британски генерал Мајкл (Мајк) Џексон један је од ретких који је одбио да се повинује наређењу, а још је успео да из свега тога изађе са "побољшаном" репутацијом.

У јуну 1999. Џексон је командовао Кфором, мултинационалним снагама НАТО-а од 40.000 припадника окупљених у Северној Македонији ради имплементације Кумановског споразума којим је окончана НАТО агресија на СР Југославију.

Преминуо Мајкл Џексон, први командант Кфора и потписник Кумановског споразума

Био је то посао који је захтевао пажљиву мешавину суптилности и претње. Џексоново лице и глас (због ког су га његови војници звали Дарт Вејдер) били су непроцењиви ресурси.

"Његово лице лако би се могло заменити са контурном мапом косовских планина", написао је један репортер. Његов промукли глас који је био последица година испијања вискија и уживања у цигарама, могао је да пресече разговор попут изненадног звука "нортон командо" мотора, пише "Тајмс".

Висок, витак и тамних обрва, благо погурен али на опрезу и спреман да захамне, Џексон је био потпуно другачији од свог претпостављеног у НАТО-у, нешто млађег, углађеног америчког генерала Веслија Кларка.

Обојица су имали истакнуте службене досијее и искуство на Балкану, али у случају Косова и Метохије, Џексонова је била последња.

Кумановским споразумом прекинуто је "стратешко" бомбардовање Југославије које је НАТО, без одобрења Савета безбедности, покренуо како би "заштитио" Албанце на Косову и Метохији који су тврдили да их Србија "угњетава".

Прекиду НАТО агресије допринео је и руски председник Борис Јељцин који је рекао НАТО-у да жели да помогне Кфору и пошаље и руске трупе.

Баш када је Џексон требало да покрене своје јединице Кфора, руска оклопна колона са натписом "Кфор" на боковима прешла је у Србију из БиХ и кренула ка аеродрому у Приштини.

Циљ је био да се обезбеди аеродром од терориста такозване Ослободилачке војске Косова (тзв.ОВК/УЧК) како би још војника из Русије могло да долети. 

Извештаји о кретању авиона у Русији стигли су до Кларка, НАТО-овог врховног савезничког команданта за Европу у његовом штабу у Белгији.

Кларк је одлетео у Македонију да разговара са Џексоном. Прво му је рекао да жели да се хеликоптером пребаце снаге како би обезбедиле аеродром пре него што Руси стигну.

Џексон га је убеђивао да је српска ПВО још активна и да је читава идеја опасна.

Кларл је онда рекао Џексону да пошаље оклопне снаге да физички блокирају писту. Како би стигли после Руса, могућности конфронтације биле су очигледне. 

Џексон је онда затворио врата своје канцеларије тако да су остала само њих двојица и рекао: "Господине, нећу да започињем трећи светски рат уместо вас."

Кларк - генерал са четири звездице, звезда Вест Поинта - чија се теза о "брзој примени силе да би се постигла доминација у ескалацији" показала утицајном у будућој политици – инсистирао да има овлашћења и поновио наређење.

Џексон је одговорио: "Господине, ја сам генерал са три звездице, не можете ми давати оваква наређења. Ја имам свој суд о ситуацији и верујем да је ова наредба ван нашег мандата."

Џексон је на крају рекао да ће са својим британским контигентом опколити аеродром, а он сам разговарати са руским командантом.

Кларк је попустио, а Џексон је одлетео у Приштину. Тамо се по киши сусрео са командантом руске колоне, генералом Виктором Заварзином, поздравивши га на руском. Заварзин је био леден, али Џексон је наставио: "Киснуо сам као командир чете, али генерали не морају да кисну".

Нашли су суво место у ономе што је остало од уништеног аеродромског терминала и Џексон је извадио чутурицу вискија из џепа. Односи су се после тога загрејали.

Кларк и даље није био срећан и наставио је да захтева блокирање писте. Трећег дана, када је Џексон поново сусрео Заварзина - који је сада понудио вотку - Рус се пожалио да снајперисти тзв. ОВК малтретирају његове људе.

Џексон је искористио прилику да понуди постављање кордона око аеродрома и на зарђалом, али ефектном руском језику додао: "Осим тога, овим снагама британских војника командоваће мој син (Марк Џексон). Заварзин је, пише Џексон у својој аутобиографији, заблистао и загрлио га. Криза је прошла.

"Руси су веома сентименталан народ", написао је Џексон. А њихова војска је у то време била часна. Потписан је споразум да се Руси интегришу у мировне дужности и истовремено остану ван команде НАТО-а.

Принц таме у потрази за руским језиком

Мајкл Дејвид Џексон, звани Мајк или Џеко, рођен је у Шефилду 1944. године. Школовао се у Стенфорду где је учио руски, француски и немачки и одатле је отишао на Војну академију.

Како се на академији у Сандхерсту није учио руски, пребацио се у Бирмингем где јесте, и то у обавештајну јединицу.

Као ађутант првог батаљона у Северној Ирској присуствовао је догађајима на "крваву недељу", 30. јануара 1972. године када су британски војници отворили ватру на демонстранте у (Лондон)Дерију, убивши 14 њих. Неки демонстранти су, наводно, имали оружје.

После дошколовања за официра, Џексон је постао пуковник и командовао је 39. пешадијском бригадом у Белфасту. У то време му се некако "закачио" надимак "Принц таме".

Задатак безбедносних снага, посебно у Белфасту, био је да буду што мање видљиви и пружају подршку полицији. Један командант бригаде је смењен јер је лоше проценио изазов. Џексон, врхунски прагматичар, то је савршено проценио.

Уследило је неуобичајено убрзано унапређење у генерал-мајора, а 1994. године, када се НАТО све више приближавао Балкану, Џексон је добио команду над 3. дивизијом, која је следеће године чинила основу Мултинационалне дивизије Југозапад у ИФОР-у у Босни и Херцеговини.

Мишел Чосудовски, канадски економиста и директор Центра за истраживање глобализације, оптужио је Џексона да се 1995. године у Крајини повезао са америчким плаћеницима који су испланирали "Олују" и масакре у Крајини да је одговоран за етничко чишћење Срба, из Хрватске и са КиМ.

"Његов мандат је био репатријација Срба, односно да одуговлачи тај процес и спроведе етничко чишћење по мандату Запада", рекао је Чосудовски.

Лукав, стрпљив и чврст, Џексон се показао као нарочито вешт у управљању разним међународним контигентима. "Успех" у БиХ му је донео унапређење "од три звездице" - у генерал-потпуковника и команду над новоформираним Кфором две године касније.

За своје акције на Косову и Метохији награђен је орденом за изванредне заслуге ДСО, а 2003. је постао начелник генералштаба британске војске. Службу је напустио 2006.