Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је сарадња са БРИКС-ом важна и да наша земља треба у томе да учествује.
"Једно је питање шта је наше стратешко опредељење, а то је чланство у ЕУ и није могуће да имате два стратешка опредељења, да истовремено будете и за БРИКС и за ЕУ. Али, сарадња са БРИКС-ом јесте важна и у томе треба да учествујемо. На ком нивоу и како, то је процена оних који воде спољну политику", истакао је Дачић у интервјуу за "Новости".
На питање сматра ли да Србија треба да буде на Самиту БРИКС-а у Казању, Дачић каже да причамо о неким темама које излазе из рационалног погледа на свет у овом тренутку.
Како је подсетио, Србија није чланица БРИКС-а, јер када је прављен нико није имао у виду Србију, него велике земље, економски јаке.
"Он нема организационе форме које би могле да надоместе организационе форме ЕУ. То може да буде наша ирационална љубав, у смислу да није реална да се оствари у дневнополитичком међународном животу", нагласио је министар.
Одговарајући на питање да ли би пораз Русије, што је мало вероватно, значио и крај нашег православног обрасца и источне цивилизације, министар унутрашњих послова каже да то није могуће.
"Када неко гледа на Русију и посматра питање источне цивилизације имају се погрешна уверења да је питање дана када ће неко да падне. Они су Наполеона пустили да уђе у Москву да би га то коштало живота. Исто и Хитлер није могао да издржи тежину рата са Русијом. Нико не треба да рачуна на то да ће неко бити поражен или да ће неко да победи", рекао је министар унутрашњих послова.
"Било би много боље да се дође до покушаја да се нађе решење, да се постигне примирје. Али га нема, јер се плаше да ће то бити најпре линија разграничења која ће касније постати територијална линија", истакао је Дачић.
Лавров и Шојгу вечни пријатељи
Говорећи о министру спољних послова Русије, Сергеју Лаврову Дачић каже да више није на месту министра спољних послова, али да се чује са њим на пријатељској бази када су у питању рођендани, празници и све остало, јер су дугогодишњи пријатељи.
Истиче да се не одриче неких пријатељстава и са другим људима, нарочито са Сергејем Шојгуом.
"Са те две особе сам највише радио и то су доказани пријатељи Србије. И они су то показали на сваком месту. Као што треба неговати и пријатеље Србије на другим странама", сматра Дачић.
О властима у Приштини
Говорећи о ситуацији на КиМ, Дачић сматра да је циљ власти у Приштини да се што више смањи број Срба у јужној покрајини, да им се избрише перспектива и код њих створи свест да им нема опстанка на КиМ.
Дачић је рекао да су то дугорочни циљеви премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, који се не обазире на договоре постигнуте у процесу дијалога.
Како је додао сада се први пут десило да је међународна заједница дошла до степеника када је Курти нешто морао да попусти и укине забрану српске робе и навео да је Курти то учинио само зато што га је међународна заједница уценила статусом у неким регионалним организацијама.
Указао је да је само питање да ли међународна заједница хоће да примењује утицај.
"Први пут се сада десило да су са предлозима, које је изнео председник Александар Вучић, сагласне и западне и источне земље, Европска унија, САД, Немачка, Русија и Кина", рекао је Дачић.
Осврћући се на изјаву специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака да је Србија повукла писмо у којем се оградила од спорних делова Охридског споразума, Дачић је рекао да је о томе слушао из новинских извештаја и да нема информације, али је истакао да Србија има јасну политику да ће спроводити оне делове споразума са којима се сагласила.
"Нисмо се сагласили са деловима споразума који се тичу статуса Косова, који се тичу де јуре и де факто признања и чланства у међународним организацијама. Наша политика се није променила ни за јоту, свих ових година", нагласио је Дачић.
Одговарајући на питање да ли му се чини да су пројекти попут "Јадра" и куповине авиона "рафал" сигнал да се Србија све више окреће Западу, Дачић је рекао да не мисли да је то нешто што нашу земљу на балансу нагиње на једну страну.
Истакао је да питање литијума није везано за Запад и да је његов највећи произвођач Кина.
"У питању је економски потенцијал за који ће надлежни државни органи, а пре свега председник Вучић, одлучити да ли постоје услови у смислу заштите животне средине, да би се реализовао", навео је министар.