Након десет година "столовања" Јенса Столтенберга, НАТО је почетком октобра ове године добио новог генералног секретара - дугогодишњег премијера Холандије Марка Рутеа.
Руте је, очекивано, фокус након преузимања нове функције ставио на Украјину. Он је изабрао Кијев као дестинацију своје прве званичне посете - свега три дана након преузимања нове позиције - да би након тога рекао и да је Алијанса "спремна да одбије напад сваког потенцијалног непријатеља, укључујући Русију".
Новом генералном секретару, међутим, није требало много времена да се дотакне и Западног Балкана. Он је истакао да је ситуација у овом делу Европе "забрињавајућа", а посебно је истакао два подручја - Босну и Херцеговину и Косово и Метохију.
"Ситуација на Западном Балкану и даље је забрињавајућа због сецесионистичких претњи у Босни и Херцеговини, као и због крхке безбедносне ситуације на Косову и малог напретка у дијалогу између Београда и Приштине", рекао је Руте.
У исто време, он је оптужио Русију да "настоји да поткопа демократију у региону користећи сајбер и хибридне претње, укључујући дезинформације". Русија, наводи он, "користи унутрашње рањивости да би изазвала поделе".
Рутеова изјава, а пре свега његова једва прикривена претња Републици Српској кроз причу о "сецесионизму", није прошла без реакција. Председник Српске Милорад Додик поручио је да Руте "рециклира неистине" о наводним сецесионистичким политикама, као и да је у политици најопаснији моменат недостатак идеја.
"Не могу се проблеми 2024. године решавати идејама са краја деведесетих. Не могу се разлози за сопствене неуспехе тражити у другима", истакао је Додик.
Зашто се Руте заинтересовао за Балкан?
Интересовање новог генералног секретара НАТО-а за Балкан није изненађујуће, истичу саговорници РТ Балкан.
"Изјава је по старом НАТО обичају лицемерна: они се брину због сецесионизма у БиХ , али су они архитекте сецесионизма у Србији, на Косову и Метохији. То само по себи говори да то није озбиљна изјава у неком интелектуалном смислу, већ да је пре свега геополитичког карактера", указује политиколог Александар Павић.
Да је нови шеф НАТО-а још ратоборнији од свог претходника указује некадашњи официр КОС-а Љубан Каран, који додаје да Руте сматра да би НАТО требало да буде још оштрији у Украјини, због чега није чудно што показује забринутост за Балкан.
"То показује да је он заинтересован за дестабилизацију Балкана. Такви планови постоје одавно, пошто НАТО одавно жели да овлада овим простором", истиче он.
Ширење НАТО-а на оно што се данас назива Западним Балканом почело је 2009, када су Алијанси приступиле Хрватска и Албанија. Црна Гора се придружила савезу 2017, а Северна Македонија 2020. године, чиме су Србија и БиХ остале једине две државе изван Алијансе.
Међутим, НАТО трупе су присутне и у те две земље - прецизније у БиХ и на територији Косова и Метохије. Остале земље у окружењу - Румунија, Бугарска, Грчка, Мађарска и Словенија - Алијанси су се прикључиле још раније.
"НАТО је забринут за своје позицију на Балкану, зато што се њихов свет руши, од Украјине до Блиског истока. Нису они забринути због милиона људи које су унесрећили на Западном Балкану, већ за сопствену судбину", истиче Павић.
Он додаје да је НАТО поредак могуће одржати само силом, што су они и чинили док је војна моћ Алијансе била неприкосновена: "Међутим, то више није случај."
За НАТО највећи проблем на Балкану представља српски фактор
Љубан Каран указује да највећи проблем за НАТО на Балкану представљају Србија и Република Српска, те да ће оне, ако оне одбију да пређу на антируску страну, постати мете Алијансе.
Саговорници РТ Балкан се слажу да Рутеове изјаве треба схватити озбиљно, пошто оне указују да би НАТО могао да изазове нестабилност у региону.
"Нас би требало да забрине то што они исказују забринутост, јер је то предигра неке акције која подривају стабилност у региону. Они више немају конструктиван, већ само деструктиван капацитет. То би требало да нас забрине", закључује Александар Павић.
Љубан Каран истиче да Србија и Република Српска јесу угрожене, а када се у НАТО-у говори о евентуалним проблемима на Балкану, "то значи да су проблем Србија, РС и српски корпус – и нико други".