Новак Лукић у "Релативизацији": Несумњиво је да се у Гази одвијају ратни злочини

У новој епизоди емисије "Релативизација", Љиљана Смајловић разговарала је с адвокатом Новаком Лукићем, који је био један од чланова правног тима Србије у поступку по тужби Хрватске пред Међународним судом правде, али и један од бранилаца више српских официра на Хашком трибуналу, укључујући и бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића, чија је слобода издејствована Жалбеним већем. 

Лукић је одговорио потврдно на питање да ли се присећа процеса пред Хашким трибуналом гледајући текуће сукобе у свету, посебно онај између Израела и Хамаса у Гази. 

"Оно што ја видим у Гази мене подсећа на тешке ратне злочине, то уопште није спорно", каже Лукић, и додаје да га ситуација у палестинској енклави подсећа на кривично дело терорисања, како је Хашки трибунал окарактерисао ситуацију са Сарајевом током грађанских ратова у бившој Југославији. 

"Слично је (било) са Книном, тако што је кренуло бомбардовање да би се створио нелагода међу цивилима како би отишли. Све је то потпуно забрањено по међународном праву", напомиње Лукић. 

Иако за себе каже да је неко ко верује у идеју међународне правде и да сматра да Међународни кривични суд треба да постоји, он не може да види сценарио у којем би Бенјамин Нетанјаху завршио на оптуженичкој клупи, пре свега зато што велике силе не препознају тај суд.

"Велике силе нису приступиле Римском статуту... А код таквих ствари мора да постоји ауторитет да би се то спровело у дело, пошто међународни судови немају механизам који имају државе да ухапсе некога", напомиње Лукић.

Саговорник Љиљане Смајловић, међутим, напомиње да је сада у посебном фокусу Међународни суд правде (МСП), пред којем је Јужна Африка оптужила Израел за спровођење геноцида у Гази. 

Лукић напомиње да је МСП направио обавезујући преседан када је у случају БиХ Против СР Југославије устврдио да има знања и ауторитет да идентификује геноцид.

Стога, МСП сада у рукама држи "вруће кестење" у виду предмета Јужне Африке против Израела, али и предмета између Русије и Украјине где мора одредити јесте ли Кијев вршио геноцид над етничким Русима у Донбасу, а што је навело Москву да покрене Специјалну војну операцију, каже адвокат. 

Љиљана Смајловић подсећа да је, пре ослобађајуће пресуде Жалбеног већа у Хагу, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић био првостепено осуђен на 27 година затвора зато што је помагао Војсци Републике Србије иако је знао да су поједини њени припадници починили злочине, док САД сада наоружавају Израел упркос ономе што се дешава у Гази. 

Лукић, који је са сарадницима издејствовао ослобађајућу пресуду за Перишића позивајући се на Римски статут који подразумева који налаже да за кривицу није довољно знање, већ и воља да се помогне у злочину, каже да би "са задовољством" сада исту проблематику представио америчком тужиоцу у Перишићевом случају, Марку Хармону. 

Смајловић напомиње да је реченица из говора Слободана Милошевића на Газиместану: "Опет смо ми пред биткама, оне нису оружане, али нажалост ни такве нису искључене", коришћена како наводни доказ геноцидне намере, док се у много наврата могло чути како израелски званичници говорили да се у Гази боре против "животиња у људском облику", да "Газу треба претворити у кланицу" итд.

Портпарол Стејт департмента је такве изјаве одбацивао, тврдећи да их "занимају чињенице, а не реторика", подсећа Смајловић. Лукић се са оваквим ставом Стејт департмента не слаже.

"Реторика, односно речи и изјаве су врло важан, и често значајан доказ за сваку страну. Често много подобнији доказ су говори који су интерни, а не јавни", каже он.

На питање да ли је огорчен када се из данашње перспективе присети процеса пред Хашким трибуналом, Лукић одговара:

"Ја сам горчину имао и тада... У значајној мери сам разочаран тиме што осећам да међународна правда не функционише; можда је то права реч. Био сам тад полетан, веровао сам у неку међународну правду, али онда сам видео како политика утиче на њу."