Без обзира на исход предстојећих председничких избора у САД, може се очекивати да ће се улога Вашингтона на Западном Балкану смањити, пише Немачки савет за спољне односе (ДГАП).
Овај тинк-танк који међу своје најзначајније спонзоре убраја и немачко Министарство спољних послова и Фондацију отворено друштво Џорџа Сороша напомиње да до нових избора долази у тренутку када се регион налази на "прекретници" услед руско-украјинског сукоба и постепеног повлачења САД са "периферија Европе".
Истовремено, балкански лидери научили да примењују "повећано геополитичко ривалство између западних и незападних сила у своју корист".
"Најистакнутији је председник Србије Александар Вучић, који је проширио билатералне односе са Кином и Русијом, док је истовремено успео да настави приступни пут Србије ЕУ упркос неусаглашвањем у вези са санкцијама Русији. Вучић је такође држао САД на својој страни пружајући кључну војну подршку Украјини", оцењује немачки институт за спољну политику.
Међутим, док САД "прихватају да политичка одговорност за Западни Балкан пада на ЕУ", Немачка и Француска су сада "политички ослабљене и истовремено ометене домаћим питањима", а институције ЕУ заокупљене су почетком новог политичког циклуса у Бриселу, наводи ДГАП, и додаје да из тога проистиче "недостатак европског вођства и ресурса за решавање нерешених сукоба у региону".
У том светлу, "изазови" на Западном Балкану ће постати "још импозантнији" услед промене улоге САД у региону. У зависности од победника на предстојећим америчким изборима, овај институт види два могућа начина на који би амерички ангажман у региону могао да се промени.
Други Трампов мандат
Аутори из немачког института оцењују да је у политици САД према Западном Балкану дошло до "унилатералног заокрета" за време првог мандата Доналда Трампа, и подсећају да је Трампов изасланик за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел издејствовао потписивање "Вашингтонског споразума" између Београда и Приштине, фокусирајући се на прагматичне аспекте односа попут трговине и економије.
Ипак, само мали део од 16 ставки из споразума је до сада у потпуности примењен, подсећају.
Немачки савет за спољне односе наводи да се Гренел често спомиње као Трампов избор за државног секретара ако републиканац победи на изборима, те да се дипломата показао као оштар критичар приступа администрације актуелног председника Џозефа Бајдена Западном Балкану.
Такође наводе да Гренел одржава "редовне контакте" с председником Србије Вучићем, премијером Албаније Едијем Рамом, и новим шефом владе Северне Македоније Христијаном Мицкоским, и да "користи ове контакте како би отворио врата за неколико инвестиционих пројеката, укључујући и оне које спроводи Трампов зет, Џаред Кушнер".
Друга Трампова администрација би била прагматичнија, "што би ишло на руку нелибералним балканским лидерима", оцењује немачки институт.
Без посвећености јединствености и увећању Европске уније, други Трампов мандат би "радо" подржавао интерне поделе ЕУ око неразрешених балканских конфликата и "типовао на своје фаворите", сматрају аутори анализе.
"Унутар региона, то би ојачало доминантне регионалне позиције Србије и Албаније на рачун њихових мањих суседа као што су Црна Гора и Косово", наводи се у тексту и додаје да би "још већи ризик за безбедност на Балкану представљала ерозија кредибилитета НАТО-а и претња повлачењем америчких трупа из Кфора".
То не само да би ослабило "трансатлантске односе", већ би "суштински оспорило" стратегију ЕУ за постепену интеграцију Западног Балкана која се заснива на условљавању и новим финансијским средствима, додају.
"Истовремено, савез Трампа и европских нелибералних лидера попут мађарског Виктора Орбана, такође би отворио врата даљој консолидацији домаће моћи балканских лидера" са "више геополитичког транснационализма", а "на штету утицаја Немачке и институција ЕУ", тврде аутори.
Немачки институт очекује да би нова Трампова администрација вршила притисак на регион да се усклади с тврђим ставом САД према Кини, и пита се како би се то одразило на српско-кинеске односе.
Победа Камале Харис
Немачки савет за спољне односе наводи да је тешко предвидети како би се Камала Харис односила према региону, али очекују да би она могла да настави путем "дипломатског балансирања и безбедносних провера" Бајденове администрације, али уз мање пажње посвећене региону на "највишим политичким нивоима" у САД.
Администрација Харисове би захтевала већи ангажман у оквиру дипломатије и "мисија предвођених НАТО-ом" од стране Европљана, додаје се.
Аутори наводе да би Харисова могла да изврши већи притисак на Београд и Бањалуку, које виде као "проксије Русије у Западном Балкану", те да би могла бити "мање толерантна на текући акт балансирања Београда с Русијом и Кином".
Аутори оцењују да ће о ставу потенцијалне администрације Харисове највише говорити то хоће ли задржати Џејмса О'Брајена на месту помоћника државног секретара за Европу што би значило континуитет политике на актуелном нивоу "и у смислу одржавања прагматичних односа са председником Вучићем" или неће.
У тексту се тврди да би Трампова победа довела до тога да лидери Србије и Албаније имају више контакта са државним врхом САД, док би геополитичка конкуренција у региону расла науштрб интереса ЕУ и Немачке.
Са друге стране, победа Харисове оставила би простора Немачкој за већи ангажман у региону, оцењују аутори.