У Вишем суду у Београду данас је сведочењем наставнице физичког запослене у Основној школи "Владислав Рибникар" Дивне Вукић настављен парнични поступак против оца, мајке и дечака који је тада убио девет вршњака и чувара школе, а по тужби породице Дукић чија је ћерка убијена.
Вукић је у судници испричала да је тог 3. маја убијену децу и радника обезбеђења Драгана Влаховића, затекла у ходнику као и да се срела са К.К. који је свима наредио да легну на под.
Она је прво навела да јој је, када је дошла у школу, пришла ученица која је била дежурна и загрлила је, као и да се похвалила како је лепа подсећајући је да је тог дана било сликање ђака.
"Девојчица ми је рекла - видите како сам лепа и још сам дежурна", навела је Вукић и додала да је девојчица била срећна, јер је први пут дежурна ученица.
Она је испричала да је први час због повољног времена одржан у дворишту, као и да је, по завршетку часа и повратку у свлачионицу, чула буку, односно пуцње, али да је најпре помислила да су то петарде.
Вукић је додала да су се њене две ученице задржале у тоалету, док се она упутила ка ходнику да види шта се дешава.
"Једна девојчица ми је пришла и рекла да нису петарде и да је ово озбиљно, као и да је видела обезбеђење како пада", рекла је наставница и објаснила да је своје ученике сместила у фискултурну салу и наредила им да искључе звук на телефонима и да се јаве родитељима.
Вукић је рекла да се све брзо одиграло и да је у школи био мук, односно да се само у два или три наврата чуло да неко вришти.
Према њеним речима, она је отишла у ходник и видела једну убијену ученицу која је седела у клупи за дежурне ученике, док су још две ученице лежале на поду и радник обезбеђења Драган Влаховић који је такође био на поду близу улазних врата.
"Разредна 7/2 и теткица су пролетеле кроз ходник. Наоружано лице нам је тихо рекло лезите доле. Ја сам се приљубила уза зид и вратила се у салу", објаснила је она и навела да није знала колико "терориста" је у школи.
Децу и наставницу је касније полиција пустила из сале у двориште школе и тада су сазнали да се заправо десило масовно убиство.
Након наставнице сведочио је Мирко Ребац радник фирме која обезбеђује школе и објекте, а који је данас испричао која су задужења имали чувари у школи "Владислав Рибникар".
Ребац је објаснио да чувари нису имали оружје, те да је њихов посао био да не пуштају трећа лица у школу, да обавесте запослене када дође неко од родитеља и да их обавесте уколико постоји неки проблем међу ученицима.
За 3. мај он је рекао да је сазнао од супервизора и тада је покушао да зове Влаховића и чувара који је био на другом улазу, који се међутим нису јављали.
Када је позвао број школе, према његовим речима, јавио му се мушки глас и рекао да не може сад да га добије и да позове за сат времена у ком тренутку је он схватио да постоји проблем.
Пола сата након тога, како је објаснио, јавио му се чувар са другог улаза који му је рекао да је била пуцњава.
Пуномоћница породице Дукић, Снежана Дуњић суду је предложила да се у овом предмету користе транскрипти са саслушања малолетног К.К. из кривичног поступка који се води против његових родитеља, као и да се користи његово вештачење о урачунљивости у тренутку злочина, које је урађено у склопу парничног поступка по тужби 27 чланова породице убијених.
Дуњић је инсистирала да се саслуша Драгана Томић, разредна одељења у ком је злочин почињен, јер је, како тврди Дуњић, она након пуцњаве два пута дошла до врата учиниоце и није пружила помоћ рањенима.
Следеће суђење заказано је за 5. децембар када је поново позвана Томић и још један сведок из школе.
Овај поступак покренут је против Миљане и Владимира Кецмановића, њиховог сина, као и против школе и државе, а по тужби чланова породице Дукић чија ћерка је убијена тада.
Суд ће одлучивати о овој тужби тек по окончању парничног поступка, и донети одлуку да ли у потпуности или делимично прихвата тужбени захтев породица, или га евентуално одбија.
Тужба је поднета у парничном поступку због накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха.
Пред Вишим судом у Београду у току је кривични поступак против оца и мајке дечака, као и инструктора и власника стрељачког клуба у којем је, како се сумња, К.К. учио да пуца, док је малолетник кривично неодговоран јер у тренутку масакра није навршио 14 година.
Поред овог парничног поступка воде се још четири парнична поступка по тужби рањених и чланова породица убијених.