Расправа о националним мањинама у Хрватском парламенту: Срби угроженији него пре две године

Посланик Самосталне демократске српске странке у хрватском парламенту Ања Шипрага упозорила је данас да је, како је навела, након демонизације ћирилично писмо потпуно заостало у примени у Хрватској.

Шимпрага је то рекла у оквиру расправе о Извештају о спровођењу Закона о правима нациоалних мањина у прошлој години и истакла да је употреба ћирилице загарантована Уставним законом и Европском повељом о регионалним и мањинским језицима, али да српско писмо постоји само у траговима.

Упозорила је и да се на ХРТ-у последњих дуже од пет година постотак садржаја намењеног припадницима националних мањина свео на поражавајућих један посто.

Посланици су упозорили на недовољну заступљеност припадника националних мањина у телима власти и на раст етнички мотивираних кривичних дела у прошлој години.

Посланик опозиционог СДП Иван Рачан је рекао да извештај има пуно позитивних елемената, али је упозорио да истовремено показује да није постигнут циљ везан уз довољну заступљеност мањина у телима власти иако за то постоји законска обавеза.

Такође, упозорио је на проблем етнички мотивисаних кривичних дела и навео да их је током прошле године било пријављено 85, што представља повећање од 66.7 посто у односу на 2022. годину, када је био евидентирано 51 кривично дело.

И Владимир Билек из Клуба националних мањина упозорио је да је и даље код дела медија видљива незаинтересованост за догађања везана уз удружења и заједнице националних мањина. Посебно, рекао је, проблем представља однос ХРТ-а према активностима припадника националних мањина, као и за организацију посебне редакције, што је предвиђено уговором између владе и Хрватске радио-телевизије.

Ивана Мујкић из Клуба Домовинског покрета упитала је како објаснити да расте укупан износ средстава намењених националним мањинама, али пропорционално расте и број кривичних дела мотивисаних мржњом.

Посланица десног конзервативног Домовинског покрета, који је са ХДЗ-ом на власти у Хрватској, сматра да је то тако јер се највећи део средстава издваја за Српско народно веће (СНВ), а не усмеравају се на дизање степена разумевања и подстицања интеграције, него баш супротно.

"Новац хрватских грађана троши се на подстицање сегрегације, на стварање затворених хомогених заједница, које живе у Хрватској, али, нажалост, врло често не осећају припадност тој земљи", рекла је Мујкић.

Кујунџић критиковао СПЦ у Хрватској

Посланик Анте Кујунџић из опозиционог "Моста" је рекао да је у прошлој години из државног буџета за потребе припадника националних мањина издвојен 71 милион евра и упитао где су резултати тих средстава.

Критикујући рад Српског народног већа (СНВ) и Српске православне цркве (СПЦ), он је рекао да они често делују паралелно:

"Један је фокусиран на церемонијалне ритуале, а други на формалну политику која не дотиче суштинске проблеме националне мањине у Хрватској. СНВ и СПЦ су заглавили између прошлости и садашњости", сматра овај Мостовац.

За посланицу Уршу Раукар Гамулин из Клуба "Можемо" данашња расправа показала да су националне мањине, нарочито српска, пречесто предмет политикантства, предизборних кампања и скупљања јефтиних политичких поена, "држећи нас заробљене у истом наративу - опасности од 'српског света', као да од Домовинског рата није прошло 30 година".