САД "донекле" покушавају да обликују окружење у ком ће Србија "видети где жели да иде", признаје амерички амбасадор Кристофер Хил додајући, ипак да је "то на крају избор Срба".
Одмах затим, објашњавајући на телевизији К1 какво то окружење САД желе да обликују, Хил је рекао да би Србија требало да се дистанцира од Русије, јер како тврди, на свету има мало држава које се приближавају Русији.
"Говоримо можда о Белорусији, иако су већ веома близу. Можда говоримо о Северној Кореји... Тако да сматрам да можете да видите куда то иде, који је правац", рекао је Хил.
Он је оценио и да уместо да се говори о томе од кога Србија треба да се дистанцира треба погледати у ком правцу Србија иде додајући да то показује и изванредан број посета.
Упркос опредељености Србије за војну и политичку неутралност, амерички амбасадор поручује нам да Србију не види као неутралну земљу, те да он сматра да је држава направила цивилизацијски избор и да је у Европи.
"Свидело се то вама или не, у Европи сте", истакао је Хил и додао да Србија поред тога има и везе са земљама Азије, Африке, Блиског истока и да је то за њу важно.
Он је поновио и да САД не говоре Србији шта треба да ради, јер је то ствар избора додајући и да то разуме, јер ни у САД не слушају друге државе кад им говоре шта да раде. Ипак, он
"Мислим да је прилично јасно куда Србија хоће да иде. Она жели да иде са модерним економијама. Она жели да буде близу државама Запада. Али мислим да Србија не жели да јој се говори са ким може да разговара. Па ако Србија жели да има посетиоце из Индије или било где, то је ствар Србије", рекао је Хил.
Он је рекао и да ако Србија тежи да се придружи ЕУ треба да схвати да постоје неке ствари које Европљани траже. Уместо Косова и Метохије, што је већ и нескривени захтев ЕУ, Хил наводи да се од Србије траже само владавина права или независни медији.
"И ако Србија жели да иде у том правцу, желимо да помогнемо Србији", истакао је Хил.
Убрзо, међутим, прелази на ствар и подсећа да је разлог за то што Америка, уз Турску и Велику Британију, највише улаже у трансформацију нелегалних тзв. Косовских безбедносних снага у војску, иако је, према Резолуцији 1244 КФОР једина оружана сила на КиМ - то што су САД признале "Косово".
"САД су донеле одлуку и ту смо. Дакле, поставља се питање да ли можемо да радимо заједно, упркос томе што имамо различита мишљења о неким важним питањима, питањима која су важна за вас и важна за нас. Моје мишљење је да можемо да наставимо да радимо на питањима, иако имамо несугласице. Нисам овде да вам кажем да се можемо око свега договорити, али овде сам да вам кажем да ћемо много слушати. Покушаћемо да разумемо ситуацију, да идемо напред", истакао је Хил.
На констатацију К1 да Србији нико није рекао да Резолуција 1244 није на снази, иако се она не поштује и Америка, која се залаже за владавину права, ради мимо те резолуције, Хил је рекао да не може поново да расправља о прошлости, али да је оно што може да уради да погледа где смо данас и види да ли има простора да радимо више заједно.
"А мислим да има, иако имамо неке несугласице", рекао је амерички амбасадор.
Према речима америчког амбасадора, нико није задовољан развојем догађаја 1999. године, али они су се десили и онда смо, како наводи, дошли у ситуацију десет година касније - где ниједан од избора, оцењује он, није био сјајан – а САД су направиле избор да признају "Косово".
Хил је додао да је Србија направила другачији избор, али да то не значи да САД и Србија не могу да разговарају о милион других питања.
На питање да ли мисли да Приштини прети безбедносна опасност од Србије, како то често тврди премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, Хил је рекао да не жели да говори о ономе шта Курти мисли, али је истакао да САД желе да буду сигурне да имају јасно разумевање са Србијом о томе шта се покушава постићи кроз разговоре.
"Наш став је да је Србија ове разговоре схватила озбиљно. Ово је дипломатски процес. Дипломатија подразумева разговор. Разговор траје дуго. Разумем фрустрацију људи по овом питању, али ми смо посвећени", рекао је Хил.
Говорећи о односима Србије и САД, Хил је рекао да желе добре односе са Србијом, односно да Вашингтон има одређена очекивања, као што и Србија има одређена очекивања од САД, али да могу да раде заједно.
"Са Србијом није тако тешко, јер мислим да имамо заједничку визију шта бисмо желели да видимо у овом свету. И желимо да видимо много више поштовања једни према другима. А ми свакако желимо да видимо мир и безбедност на овим просторима, али и широм света", рекао је Хил.
На питање да ли будућност Србије зависи од председничких избора у САД, како се то често истиче у овдашњим медијима, Хил је рекао да не воли да прича о унутрашњем политичком процесу у САД и да не види зашто би људи у Србији могли да воле једног кандидата, а не другог, пошто они не гласају на изборима у САД.
Хил је навео и да би о судбини налазишта литијума у Србији требало да одлучи српски народ, те није на странцима да говоре шта треба да уради.
Србија, како је рекао има налазиште литијума које је једно од највећих и најбољих у Европи, као и да ће од Србије зависити да ли ће то бити део њене будућности.
"Ако будете тражили моје мишљење, мислим да је то права прилика за српски народ, али очигледно Срби треба да буду сигурни у ту одлуку. Морају да осете да то заиста функционише", рекао је Хил.