Како су пре 80 година Црвена армија и НОВЈ ослободиле Београд (ФОТО)

Београд је у Другом светском рату ослобођен пре 80 година, 20. октобра 1944, после три године и седам месеци немачке окупације.

Главни град Југославије, снаге совјетске армије уз помоћ снага НОВЈ, ослободиле су током Београдске операције, а након вишедневних тешких борби и уз бројне жртве.

Београдска операција била је једна од кључних, ако не и најважнија војна акција на простору окупиране Југославије у Другом светском рату.

Заузимањем Београда од стране Црвене армије, односно снага Народноослободилачке војске Југославије, заправо је решено кључно питање потоње судбине Југославије и ко ће о њој даље одлучивати.

Судбина Владе Краљевине Југославије у Лондону, односно Круне, била је тада запечаћена.

Совјетска војска се тад још увек звала Црвена армија. Изворно, Радничко сељачка Црвена армија. Тај назив је задржан до фебруара 1946. када је преименована и формално правно у Совјетска армија.

Улазак совјетске Црвене армије у Југославију, Јосип Броз Тито договорио је претходно приликом сусрета са Стаљином у Москви септембра 1944.

Београд је под немачком окупацијом у Другом светском рату био почев од априла 1941. године.

Немачка команда je инсистирала да Београд треба бранити свим расположивим снагама.

Град је имао стратешки значај. Био је важан и због извлачења немачких трупа са југа, од правца Солуна.

Београд је у Другом светском рату страдао, и великим делом је разорен, почев од 6. априла 1941. када су га тешко бомбрадовали Немци. Био је потом жртва бруталне окупације, посебно пошто је започео устанак.

Савезничка бомбардовања која су трајала до уочи ослобођења била су још разорнија од немачких, што је посебно тешко доживљено међу грађанима Београда.

Савезничка ваздухопловства су током 1944. године бомбардовала Београд током априла, маја, јуна, јула, септембра 1944. Укупно у 11 наврата. Најразорније је вероватно било бомбардовање на православни Ускрс 16. и 17. априла 1944. године.

Ослобођење Београда октобра 1944. започело је дејствима совјетске артиљерије на град.

Операција ослобађања Београда почела је 12. и трајала до 20. октобра 1944. године.

Ослободиоцима, односно совјетском Црвеном армијом, током Београдске операције заповедао је генерал Владимир Жданов (1902-1964).

Снагама Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) током ослобођења Београда командовао је генерал Пеко Дапчевић (1913-1999).

Јединице Народноослободилачке војске Југославије доспеле су до обода града, односно до Жаркова и Чукарице, до 14. октобра. Током ноћи 13. на 14. октобра заузета је Авала. На том потезу они се повезују са Совјетима.

Током послеподнева 14. октобра уследио је заједнички напад на Београд Црвене армије и снага НОВЈ, из четири праваца, односно колоне.

Немачке трупе, у складу са налозима њихове команде, пружале су жилав, одлучан отпор.

Из правца Чукарице пут Савског пристаништа био је један правац наступања ослободилаца.

Током првог дана и ноћи заузети су Бањица, Дедиње, Топчидер. Ослобођена је такође Дунав станица. Поједине јединице НОВЈ и Црвене армије доспеле су до Славије и Мостара, односно простора данашње петље.

Продор друге колоне био је од Топчидера на ужи центар, ка улици Краља Милана.
Жестоке борбе вођене су на протезу улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле.

Постојао је такође правац надирања од Бањице преко Дедиња према Крунској улици.

Четврта колона кретала се низ Булевар краља Александра пут Душанове улице на Дорћолу.

Ослободиоци до здања Народног позоришта допиру у поподневним сатима 16. октобра. Та зграда коначна је заузета наредног дана.

Посебно оштре борбе вођене су око обезбеђења моста преко Саве, железничког, највише због везе са Земуном односно вероватног повлачења преко Саве, што је надаље значило ново утврђивање на потезу који ће постати познат као Сремски фронт, који је тада већ утврђиван.

Жестоке борбе су отуда исто тако вођење у рејону падине од Теразија, испод хотела Москва наниже према Сави. Исто важи и за простор око Шећеране на Чукарици, такође највероватније због прилаза реци.

Артиљеријску подршку немачке трупе су имале са Бежаније, из Срема, као и са Аде Циганлије.

До 18. октобра Немци су покушавали контранападе, смењиване су иницијативе једне и друге стране.

Симболичку победу ослободиоци су објавили постављањем заставе нове Југославије, 19. октобра предвече, на врх облакодера "Албанија" на Теразијама у најужем средишту града.

Била је то највиша зграда ондашњег Београда. Заставу је иначе поставио партизан Миладин Петровић.

Тада је заузета и главна Железничка станица у дну Немањине, као и хотел "Москва" на Теразијама.

Немачке јединице коначно су се повукле преко Саве током ноћи између 19. и 20. октобра. Немци су притом жестоко бранили прелазе преко Саве, мост, а такође из стратешких разлога тврђаву, Калемегдан.

Савски мост је претходно миниран с намером да буде подигнут у ваздух након што немачке снаге пређу у Срем.

Исте ноћи, негде пред зору ослобођен је Калемегдан, чији је горњи град претходно увек био искључиво војна зона, неприступачна цивилима.

Савски мост ослободиоци су заузели ујутру 20. октобра.

Планирано дизање моста у ваздух није се догодило, пошто су на време пресечни каблови за детонацију. Спасавање моста приписивано је учитељу Миладину Зарићу.

Према другој верзији заслуга припада Земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу.

Према трећој верзији експлозив на мосту су демонтирали припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко.

Земун је ослобођен већ 22. октобра.

Уследиће раније припремљено утврђивање немачких трупа у Срему на потезу који ће постати познат као Сремски фронт, чији ће коначни облик углавном подразумевати линију раздвајања српске и хрватске етничке већине.

Зна се такође да је у Београду остало нешто прикривених припадника немачких посебних јединица, с циљем диверзантских дејства у позадини. Те групе су убрзо разбијене.

Током ослобађања Београда погинуло је, колико се зна, 2.944 припадника Народно ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 961 борац Црвене армије.

Јосип Броз Тито у Београд је дошао из Вршца, где се налазио током Београдске операције, пошто су све војне операције окончане.

Спомен гробље ослободиоцима Београда, насупрот Новог гробља, отворено је 20. октобра 1954. о десетогодишњици ослобођења града.