Када је створена Европска унија, пре много деценија, њен главни слоган је био "уједињење Европе". Прво, Француска и Немачка, као вечити европски противници, затим, у ширем контексту, уједињење целе Европе, тако да на крају нема линија поделе, каже за РТ Балкан заменик председника Савета Федерације Константин Косачов.
Наш саговорник истиче да и после распада Совјетског Савеза, Русија је веровала у тај слоган, градила је односе са ЕУ, сањајући о Европи без линија подела.
Косачов додаје да сада, после свих ових деценија, посебно последње две деценије, може да се константује да се Европска унија показала као главни елемент који дели Европу.
"Настао је нови Берлински зид, који се креће на исток. Нико озбиљно не говори о укључивању Руске Федерације у тај заједнички европски простор. А, што се тиче земаља попут Србије и о њиховом могућем укључивању у ЕУ, говори се само ако се испуне веома строги услови, што ће свакако значити губитак суверенитета Србије", оцењује руски званичник.
Наиме, Косачов је допутовао у Србију, како би учествовао на манифестацијама посвећене 80. годишњици ослобођења престонице од немачких трупа. Он се данас обратио и на научној конференцији под називом "Култура сећања и неговање историјске истине", у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду.
Он истиче да је суверено право српског народа ако жели у ЕУ, и ако српски народ сматра да су му ти услови прихватљиви, као и да ту Русија не може ништа да каже против тога.
"Али, верујем да српски народ и други народи који су увучени у Европску унију са обећањима о будућем чланству, али без гарантовања свог будућег чланства, морају веома пажљиво да прочитају услове", додаје Косачов.
Он подсећа на догађаје у Украјини из 2014. године, када та земља, како наводи, није пажљиво прочитала услове чак ни Европског удружења са ЕУ, а камоли о некаквом пуноправном чланству, и када је, како истиче, "умало пала у ропство".
"Србију, у принципу, чека веома тежак избор. И постоје ставови који су вероватно очигледни, али сам сигуран да је признање независности Косова неприхватљиво за Србију", наглашава наш саговорник.
Односи Србије и Русије постали јачи
Косачов додаје да је сигуран да се у другим тачкама, које Србији изгледају прихватљивије, увек крије много тога што ће на крају деловати против интереса Србије, јер "Европска унија није филантроп".
"ЕУ не ради на томе да усрећи човечанство. Она ради да би опстала и да би се развијала на рачун све више нових територија. Дакле, нисам у позицији да дам било какав савет Србији. То је пре одлика Европске уније. Ја се, као представник земље која има веома блиске, пријатељске и историјске односе са Србијом, наравно, бринем", рекао је наш саговорник.
Косачов истиче да су са његовог гледишта односи Србије и Русије постали јачи, као и да зна под којим притиском је Русија, и да може да претпостави, не зна баш потпуно, под којим је притиском Србија.
"Из очигледних разлога, Србија много теже подноси овај притисак него Русија. На пример, то што Србија не учествује у антируским санкционим мерама Запада. Чињеница је да Србија у једном броју случајева, можда не увек, доследно показује своје пријатељске, добросуседске односе са Русијом", наводи Косачов.
Он истиче да је то веома важан фактор у контексту многих лоших вести у међународној политици уопште.
"То што народи Русије и Србије остају заједно и блиски једни другима, чак и када имају понекад различите ставове о неким хитним питањима на међународном дневном реду, за мене, уз много лоших вести, је веома добра вест", закључио је заменик председника Савета Федерације Константин Косачов.