Масовно стрељање хиљада грађана Крагујевцу, међу којима су и ђаци виших разреда крагујевачке гимназије, од стране немачких окупатора 21. октобра 1941. године био је један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији и обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
У Крагујевцу и околини, немачка казнена експедиција је у циљу одмазде због 26 рањених и 10 убијених немачких војника, извршила масакр над више хиљада српских цивила.
Према расположивима сазнањима, убијено је 2.796 особа, од којих 412 у селима, а остали у Крагујевцу.
Повод за стрељање у Крагујевцу били су немачки губици 16. октобра, када је немачка колона, у заједничкој акцији партизана и четника дочекана у заседи на путу Крагујевац - Горњи Милановац.
Као одмазду, окупатор је применио је драконску одредбу из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за рањеног Немца.
Бруталне одмазде започеле су 19. октобра прво у оближњим селима, да би се немачка казнена експедиција потом наставила 20. и 21. октобра у Крагујевцу.
Наређење за спровођење одмазде у Крагујевцу непосредно је издао мајор Ото Деш, тада заповедник 749. пука, са средиштем у Краљеву, а налог је прослеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац.
На основу наредбе генерала Бемеа израчунато је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица.
Нацисти су у Крагујевцу прво ухапсили мушкарце старости између 16 и 60 година, мада је међу приведенима било и других, а колико се зна, отпора приликом привођења није било.
Никада није сасвим извесно разјашњено колико је људи тада ухапшено, али се процењује да је приведено између пет и шест хиљада грађана.
Сви приведени, односно ухапшени, згурани су потом у топовске шупе које је претходно користио артиљеријски пук "Танаско Рајић", да би убрзо започела и стрељања.
Извршиоци су били припадници Вермахта, и то Првог батаљона 724. пешадијског пука и припадници Трећег батаљона 749. пешадијског пука.
У Спомен-парку у Шумарицама од 1971. године одржава се "Велики школски час", манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио.
Одлука о изградњи Спомен-парка донета је 1953. године, а меморијални комплекс укупно садржи 30 масовних гробница.
Влада Србије 2012. године донела је одлуку да се дан масакра у Крагујевцу, обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Српска православна црква је такође канонизовала страдалнике, прогласивши их за новомученике.