Запослене у Универзитетском клиничком центру Марибор изненадило је ових дана обавештење о "распоређивању на радну дужност у случају ванредне ситуације или рата".
Медицинском и другом болничком особљу дато је да потпишу изјаву о пружању медицинске помоћи у случају рата. Наводно су и неке друге болнице широм Словеније добиле упутство да запослени потпишу сличне изјаве.
Из УКЦ Марибор су потврдили да су информације тачне.
"Универзитетски клинички центар Марибор је део критичне инфраструктуре у Републици Словенији и субјекат је континуираног рада, има свој одбрамбени план, обавештење је у складу са тим планом прослеђено запосленима 10. октобра 2024. године. Закон о одбрани нас обавезује да проследимо то обавештење", објаснили су из руководства болнице.
"Наглашавамо да се ради само о упознавању о могућности ангажовања у случају ванредне ситуације", додали су.
Као што произилази из обавештења, клинички центар је о ратном распореди информисао само оне запослене који испуњавају следеће "критеријуме":
Све који су држављани Републике Словеније, са пребивалиштем у Републици Словенији;
Све жене које још нису навршиле 55 година и све мушкарце који још нису допунили 63 године;
Немају потписан уговор са Министарством одбране за служење у резервном саставу Словеначке војске;
Нису распоређени у цивилну заштиту или уписани у посебну евиденцију добровољаца у снагама за заштиту, спасавање и помоћ Републике Словеније.
Вест која стиже из Марибора није једина те врсте. Готово истовремено је Словенију изненадила и вест да Министарство одбране (МОРС) гради војну болницу у Љубљани.
Болница Петра Држаја у љубљанској Шишки добиће трећи тракт односно северни анекс. У проширеној болници радиће Национални ургентни центар који ће пружати медицинску негу за потребе војске, али ће истовремено служити и грађанима у оквиру јавног здравства.
"Срљамо ли у рат, па нам треба нова војна болница?", питају корисници друштвених мрежа, док неки подсећају да је у Љубљани до отцепљења Словеније од Југославије деловала "Младика", реномирана војна болница у којој су радили изврсни лекари запослени у ЈНА, а која је после 1991. затворена да би се у тај комплекс зграда уселило словеначко министарство спољних послова.
У новим просторијама које ће бити прикључене болници Петра Држаја биће најмање 160 болничких кревета, а вредност пројекта је 87 милиона евра. Поред тога, словеначко министарство одбране планира оснивање и "Ситуационог центра за сајбер одбрану" вредног 33 милиона евра, који ће, што се трошка тиче, бити укључен у напоре да се испуни обавеза према НАТО-у о два одсто издвајања БДП-а из буџета за одбрану.
На недоумицу зашто је словеначка влада све те одлуке донела тако напречац, одговоре нуде планови НАТО пакта у вези са – ратом са Русијом. У случају великог сукоба са Русијом, НАТО би морао да збрине велики број рањеника без могућности да их са фронта превезе ваздушним путем на лечење, изјавио је менаџер логистике западног војног блока.
Генерал-потпуковник Александар Солфранк, шеф НАТО-ове Заједничке команде за подршку и омогућавање (ЈСЕЦ), у интервјуу за агенцију Ројтерс описао је проблеме са којима ће се јединице суочити.
"Биће изазов брзо обезбедити висококвалитетну негу за, у најгорем случају, велики број рањених."
Окружење хипотетичког сукоба са Русијом било би потпуно другачије од онога са којим су се суочиле Америка и њени савезници у Авганистану и Ираку, додао је Солфранк.
За разлику од побуњеника на Блиском истоку, Русија има војне способности да угрози авионе НАТО-а, упозорава Солфранк, зато предвиђа да ће се евакуације рањеника обављати сувоземним путем.
"Како бисмо разрадили планове, морамо размотрити све опције за транспорт великог броја рањеника у медицинске установе, што укључује железничке композиције, евентуално и аутобусе", рекао је званичник НАТО-а.
НАТО уједно припрема планове за распоређивање десетина хиљада америчких војника уздуж "копнених коридора" у западној Европи у случају рата са Русијом, рекао је за британски "Телеграф" виши стратег Алијансе.
Прошле године су се чланице западног војног пакта предвођеног Америком сложиле да ставе у причу 300.000 војника спремних за слање у рат, наводно као одговор на потенцијални руски напад. А онда су потоње вежбе обуке разоткриле бирократске препреке и уска грла у инфраструктури која онемогућавају брз трансфер људства и материјала по континенту.
Главни пут за америчке трупе у случају рата са Русијом ишао би преко холандске луке Ротердам до Немачке и Пољске, наводи се у извештају. Алтернативни коридори би из Италије водили преко Словеније и Хрватске до Мађарске, а из Грчке и Турске кроз Бугарску и Румунију.
У том случају ће вероватне мете бити управо транспортни коридори НАТО пакта, од словеначке луке Копар па све до чувених "Љубљанских врата", јер се спекулише да би управо Словенија могла да буде локација за прво збрињавање рањеника.
У држави где лекари штрајкују већ десет месеци због ниских плата и лоших услова рада, док су болнице, попут оне у Трбовљу, на ивици банкрота а 140.000 грађана уопште нема лекара и та се бројка дневно повећава за 2.000 до 4.000 пацијената због одласка белих мантила у пензију или отказа услед изгорелости, градња војних болница и увођење ратних распореда за медицинске раднике јасан је доказ да од обећања о благостању и миру после уласка у ЕУ и НАТО – није остало ништа.