Пред Судом Босне и Херцеговине у току је суђење Милораду Додику, председнику Републике Српске као и вршиоцу дужности директора "Службеног гласника РС" Милошу Лукићу.
Они су оптужени за извршење кривичног дела "Неизвршавање одлука високог представника". Као у правој колонији за које смо веровали да су превазиђена прошлост, наводи у ауторском тексту за "Блиц" адвокат Владимир Гајић.
Како оцењује, суђење Милораду Додику ће ући у анале судске праксе. Чак и ове наше балканске.
Ово је наиме први случај у модерној историји Европе да се некоме суди по закону који је донео појединац, а не законодавно тело, што је у демократијама обично парламент. Ово је први случај да се некоме суди због непоштовања воље појединца, а не због непоштовања државе, пише Гајић.
Суђење председнику Републике Српске је политички процес par exellance. Није намера тужиоца да пошаље Додика у затвор. Његова је намера, да као пион колонијалног управника спроведе његову вољу и забрани Милораду Додику да се бави политиком. Да смене једног председника који има огроман легитимитет у српском народу, без избора, сматра.
Он наглашава да у овом судском процесу, оптужени ништа не признаје.
Будућа пресуда требало би да дефинише улогу и надлежности Високог представника без улажења у питање његовог легитимитета. Република Српска годинама тврди да Високи представник г.Шмит нема могућност законодавног деловања, подсећа.
Тужилаштво ће прво морати да докаже на суду да ипак има. Мораће то правним аргументима да докаже. Анекс 10 Дејтонског споразума не даје Високом представнику извршна и законодавна овлашћења, већ мериторна и саветодавна. Бонска овлашћена, која су политички а не правни акт, за којима се потеже као правним аргументом, нису инкорпорирана у домаћем правном поретку, нити су озваничена као међународно правни документ. Јасно је да творац то није урадио јер би на тај начин рушили Повељу УН и директно подривали суверенитет БИХ, објашњава.
Изгледа да се није рачунало да ће Бонска овлашћења икада бити предмет судског преиспитивања.
Гајић пише да су многи високи представници потезали за Бонским овлашћењима, али су водили рачуна да правно не буду оспоравана и снагом политичког притиска обезбеђивали су да одлуке буду верификоване и преточене у законе у Парламентарној скупштини БИХ.
Измене Кривичног законика које је успоставио Високи представник / који то није/ Шмит, нису потврђене у Парламенту БИХ. Тако је тужилаштво доведено у позицију да доказује недоказиво, а то је да Високи представник има надлежности да доноси и укида законе у Босни и Херцеговини, пише Гајић у ауторском тексту.
Ова могућност Шмита је у судском процесу против Додика је посебно важна, када се зна да је Шмит поништио инкриминисани закон Републике Српске пре него што га је у својству председника Републике Српске Милорад Додик потписао. Ту долазимо у зону правног апсурда.
Ако је закон поништен од стране Шмита и ако Суд признаје да Високи представник има овлашћења да поништава законе у БИХ, шта је онда Додик потписао? Ништаван правни акт?
Онда тај Додиков потпис има правну тежину и изазива правне последице као да се Додик потписао на муралу или у лифту? Чему онда суђење?, упитао је.
А contrario, ако Високи представник нема право да доноси и укида законе у БИХ / што је истина јер то право нема ни по једном међународно правном документу ни по Уставу БИХ/ онда Додику не може да се суди јер није починио кривично дело на основу измена Кривичног закона на које Шмит нема право. "Nullum crimen, nulla poena sine lege" (Нема кривице без закона). Из ове правне загонетке Суд Босне и Херцеговине неће моћи да изађе.
Суд дакле, пише Гајић у тексту, има само две опције за заузимање свог правног става. Коју год да изабере, Миле Додик мора бити ослобођен.
Нема кривичног дела јер је закон донет од стране Народне скупштине Републике Српске поништен од стране Високог представника пре него што га је председник Републике Српске потписао или нема кривичног дела Непоштовања одлука "Високог представника" Шмита јер он нема овлашћења да доноси и укида законе у БИХ. Уколико се буде определио за прву варијанту, Суд ће очувати позицију и ауторитет Високог представника и спречити потпуно рушење суверенитета БИХ.
Остаје питање шта ће бити са политичком елиминацијом Милорада Додика која је била циљ овог поступка?
Изгледа да се и она распршила на ветру након одлуке Суда у Америци да Трамп, без обзира на осуђујућу пресуду, може да настави политичко деловање, закључује Гајић.