Србија и Балкан
Гужва у затворима: Словенија пустила затворенике на слободу, ни у Хрватској није ништа боље
Укупна попуњеност затвора према подацима словеначке Управе за извршење кривичних санкција износи више од 137 одсто. Од 1.800 затвореника више од 900 су странци који су, најчешће, лишени слободе због кријумчарења миграната преко хрватско-словеначке међе.
Нових затвора нема на видику, постојећи пуцају по шавовима, зато је словеначка влада, притерана беспарицом, недостатком простора и затворског особља, широм отворила врата својих казамата. Ништа боље није ни у другим земљама Европске уније.
Словеначки затвори су претрпани због мноштва трговаца људима који су транспортовали мигранте са Блиског Истока ка земљама западне Европе. То што затвори на сунчаној страни Алпа пуцају по шавовима је последица одлуке владе Јанеза Јанше да у време ковид-пандемије пооштри казне за кријумчарење миграната преко државне границе на од три до десет година затвора, а у случају отежавајућих околности чак и до петнаест година иза решетака. Већ тада је струка упозоравала да се ради о несразмерном заоштравању, јер се за наведено кривично дело изриче иста казна као и за убиство.
Словеначки медији већ дуго извештавају о претрпаности затвора на Повшетовој улици у Љубљани, где су капацитети премашени за скоро 100 одсто, и истичу катастрофалне услове у словеначким казнионицама, укључујући и затвор Доб (где је затворску казну због корупције својевремено служио и некадашњи словеначки премијер Јанша), где су капацитети прекорачени за 40 одсто. Укупна попуњеност затвора према подацима словеначке Управе за извршење кривичних санкција (УРСИКС) износи више од 137 одсто.
Међу скоро 1.800 затвореника тренутно је више од 900 странаца, највише због кријумчарења миграната преко хрватско-словеначке међе.
Словеначки криминолози подвлаче да је пренасељеност затвора резултат појачаног криминала у вези са миграционим токовима у Европску унију. Они су се због сукоба у Украјини пребацили са источне на балканску миграциону руту.
Кријумчарења странаца преко словеначке државне границе санкционише члан 308. Кривичног законика Републике Словеније.
"Јесу починили кривично дело, али најчешће се не ради о особама са значајнијим проблемима у понашању. Али зато што они пуне затворе, смањене су могућности за кажњавање оних који су заиста проблематични. Тако је читав систем преоптерећен појединцима који су релативно непроблематични, док су капацитети који су у старту недовољни да приме све којима је досуђена затворска казна - још више смањени", упозоравали су стручњаци из љубљанског Института за криминологију, уз напомену да смо сведоци "експеримента шта се догађа са системом када на њега бациш 'бомбу'."
Последице таквог хаоса и колапса правосуђа не осећа само пренапрегнути затворски систем, већ и тужиоци и судови, јер због недостатка затворских чувара - отпадају већ заказана суђења, с обзиром да затворенике нема ко да допрати до суднице.
"Затворски систем нема решење за тај проблем, као што га нема ни цела Европа. Налазимо се усред плиме миграционих токова и кажњивих радњи које проистичу из илегалног преласка границе. Раније је било у притвору у просеку од 250 до 350 људи, а сада се приближавамо бројци од 800", упозорио је прошле недеље генерални директор УРСИКС-а Бојан Мајцен.
Све то је натерало словеначку владу да ужурбано прионе измени закона о извршењу кривичних санкција и чак донесе одлуку о превременом пуштању на слободу и преиначавању затворских казни у - блаже.
У пракси то значи да су протеклих дана отворена врата словеначких затвора и на слободу пуштена, иако нису одслужили досуђену казну, прва група осуђеника за које "струка сматра да су непроблематични."
Таква одлука није наишла на одобравање јавности, посебно у светлу домаћих статистичких података да већина осуђеника по изласку на слободу поново почини исто или слично кривично дело. Упркос страху од "повратника" и неизвесности претње по јавну безбедност, влада премијера Роберта Голоба одлучила је да због кадровских и "просторских" проблема изда уредбу која омогућава "привремено" пуштање затвореника.
У првом таласу је протекле седмице пуштено око 30 затвореника који су испунили услове за суспензију казне. Период суспензије се не урачунава у време издржавања казне. То значи да се по истеку мере морају вратити у затвор, нагласила је словеначка министарка правосуђа Андреја Катич.
"Морам да нагласим да ни затвореници нису одушевљени овом мером, јер би и они желели да што пре одслуже целу затворску казну, како би се вратили у друштво и живели нормално", додала је министарка. Спровођење санкције је, у принципу, унапред одређено и јасно дефинисано. Човек који је осуђен зна када ће изаћи из затвора.
"Ако ту особу пошаљемо у затвор и после месец дана, због пренасељености изађе привремено, уз најаву да ће се вратити када се ситуација нормализује, то значи да ту особу остављамо у неизвесности. То значи да нека санкција неће трајати шест, већ девет или дванаест месеци. Тиме су значајно смањене шансе тог лица да се радикално промени како убудуће не би вршило кривична дела. Овако не може да се договори за посао, нити може да планира свој породични живот", објаснила је словеначка министарка правосуђа.
Различите земље се на различите начине хватају у коштац са проблемом претрпаности затвора. Француска и Чешка су, на пример, то чиниле периодичним амнестијама за све казне одређене врсте или дужине. "То није принципијелно, нити системски, али јесте ефикасно", коментаришу љубљански експерти, уз препоруку да би било разумно размотрити такву могућност и у Словенији, која је "тренутно у ситуацији да под хитно мора да изабере између најгорих опција".
У Белгији, на пример, због пренатрпаности затвора власт већ неколико година не позива осуђенике на одслужење затворске казне мање од три године. То се обично претвара у електронско праћење (наногица), групне санкције (друштвено користан рад) или условну казну, објаснила је министарка Катич. "Истина, такво решење не би отклонило главобоље са простором, које ми имамо, али би могло да ублажи одређене тензије с обзиром да је велика већина у Словенији изречених санкција до четири године затвора."
Није јасно колико дуго може трајати суспензија или одлагање казне. Предложеним амандманом предвиђено је да привремене мере због појачаних безбедносних ризика могу да трају највише три месеца, али Голобова влада може и да их продужи на предлог министарке правде. Додуше, "сваки пут најдуже за три месеца".
Спас из такве ситуације словеначке власти виде "у нади да ће ЕУ предузети одговарајуће мере и да ће се број илегалних миграција смањити, а такође и притисак на Европу".
У међувремену, загребачки медији извештавају да ни тамо није боље - чак 1000 "прекобројних" осуђеника чека на место у затворској ћелији, јер су и хрватски затвори "прекапацитирани". У плану је изградња три нова затворска објекта, а док се чека на њих требало би да буду подигнута бар два "модуларна".
Тамошњи коментатори са зрном цинизма кажу да је актуелна власт под вођством премијера Андреја Пленковића заинтересована да модернизује затворске јединице, јер све више видних чланова владајуће странке ХДЗ због корупције и других малверзација завршава иза решетака.
