Данило Вуковић у "Релативизацији": Нормализовали смо идеју да наша земља није нормална

У новој епизоди емисије "Релативизација", Љиљана Смајловић разговарала је са социологом и професором социологије права на Правном факултету у Београду Данилом Вуковићем.

Гост "Релативизације" коментарисао је недавно објављене резултате истраживања који су показали да је 66 одсто испитаника у Србији задовољно својим животом.

"Живимо у друштву које велики нагласак ставља на породичне односе, на пријатељске односе, на дружење. Ми смо више Медитеранци, иако смо Словени", каже Вуковић.

Он је оценио да у Србији постоји "дискурс ненормалности", додајући да деценијама уназад "говоримо да наша земља није нормална".

"Нормализовали смо идеју да наша земља није добра и да наше друштво не ваља. Из те перспективе гледано, мене не чуди да људе чуди како неко у оваквој земљи може да буде срећан", наводи Вуковић.

Појашњавајући зашто је део јавности са негодовањем дочекао овакве резултате истраживања, Вуковић каже да постоји мали део друштва који пореди себе са Европом и не обраћа пажњу на елементарна питања задовољавања егзистенцијалних потреба.

"Из те перспективе, када људи гледају своје сународнике или суграђане који су задовољни јер имају више новца него што су некад имали, зато што су им деца раде, а некад нису радила, њима то може бити чудно, јер је њихов концепт задовољства много сложенији и много шири", сматра Вуковић и напомиње да је на дневно-политичком нивоу то питање политичких и идеолошких ставова.

Гост "Релативизације" оцењује да је реакција на ово истраживање била суштински политичка и указује на то да у Србији постоји медијски дуопол, те да једна група медија извештава да је све добро, док друга извештава како ништа не ваља.

"Када људи гледају телевизију и слушају медије формирају свој суд о томе каква је земља врло често више на основу онога што чују него на основу личног искустава", каже Вуковић.

Како напомиње, ако људима неко стално прича да је све добро, они почињу да мисле да заиста јесте све добро, док то правило важи и када неко говори да је све лоше.

"Живимо у земљи где су неједнакости високе и то може бити извор великог незадовољства и несреће људи", каже Вуковић, али додаје да би, да је опозиционар, рекао да је у реду да људи буду срећни јер данас ипак више људи има посао него што је имало раније.

На питање Смајловићеве да ли је исправно уверење да кад сви буду образовани као ми или буду имали новца као ми – мислиће као ми, Вуковић одговара одрично.

"То није тачно, пре свега зато што никада неће доћи тренутак кад ће сви бити једнако образовани, неће доћи тренутак када ћемо сви имати један степен дубоке рефлексије у друштву у којем живимо. Друго, на ставове бирача у Србији не утичу само социо-економски фактори. На наше ставове утичу и спољнополитички фактори. Ми смо поприште борбе великих сила и идеологија", каже Вуковић.

Указује на то да се у истраживањима појављује питање шта бисте изабрали између високог животног стандарда и Косова, што оцењује као лажно питање.

"То питање врло вероватно никада неће у пуном смислу доћи на дневни ред, а са друге стране је осмишљено да релативизује питање Косова", сматра гост "Релативизације".

Додаје да нисмо земља која која може да успостави стабилну демократију јер смо земља која није добро интегрисана у глобалне структуре безбедности.

"Ми смо нит' тамо, нит' 'вамо, а те земље имају велике тешкоће да јасно дефинишу своје националне интересе, државну политику и да заокруже своје границе. То су предуслови да ми уопште причамо о демократији. Нема демократије у недовршеној држави, нема демократије у државо која је безбедносно шупља", закључује он.

Вуковић, који се бави социјалном политиком и правдом и радио је за агенцију Уједињених нација, истиче да иза међународне помоћи стоје односи моћи. 

"Међународне развојне агенције много чешће раде оно што је у интересу онога ко плаћа целу операцију, а не само у интересу онога ко прима новац", каже саговорник Смајловићеве.

Додаје да постоји велика илузија о међународној развојној помоћи и као пример наводи да када нека држава, рецимо Ангола, добије пројекат од 10 милиона евра за успостављање механизама родне равноправности, девет милиона ће да се врати на Запад.

"То је једна од индустрија која одржава западну економију и у тој индустрији су запослени у Уједињеним нацијама, научници који дају идеолошке парадигме које они користе, новинари који о свему томе извештавају, грађански активисти и волонтери и тако даље", наводи.

Како истиче, не верује у то да УН, УСАИД и други међународни партнери могу да помогну.

"Оно што сам својим очима видео када се преговарало о кредитима Светске банке у Србији ми говори да се врло мало мисли о томе где ће и какав ефекат тај кредит да направи међу обичним људима, и да постоји цео механизам људи и институција који заправо живе од тога и суштински не одговарају никоме и мало интереса показују да то буде ефикасно", каже Вуковић.