За Републику Српску долазак њене делегације на Самит БРИКС-а значи да она прати рад једне од најважнијих организација данас на свету која окупља пола човечанства и која је у овом тренутку економски значајнија од Г7, каже за РТ Балкан Жељко Будимир, саветник председника Републике Српске и министар у Влади Српске.
"Третман Републике Српске у Русији и на Самиту је већ велика ствар, јер је она као једна од федералних јединица у оквиру Босне и Херцеговине добила могућност да присуствује и да буде присутна. Наша делегација је остварила све потребне контакте и предложила чак да у наредном периоду водеће државе БРИКС-а размотре евентуално приступање или посматрање регија овоме Савезу. Ако се присетимо да по Уставу БиХ Парламентарна скупштина има могућност да дозволи ентитетима обављање међународне активности, то би могло да се посматра и кроз БРИКС", истиче Будимир.
Он наглашава да само присуство лидера држава цивилизација као што су Русија, Кина, Индија и свих осталих 35 делегација и више од 20 шефова држава показује да је БРИКС у овом тренутку алтернатива униполарном хегемонијском пројекту атлантистичке идеје коју је развила Америка заједно са својим европским партнерима преко Велике Британије.
"Српски свет сматра да ће Русија још једном у историји обуздати напредовање Запада ка Истоку, вратити институције међународног права и правичан мултиполарни светски поредак", сматра Жељко Будимир.
Присуство Републике Српске на тренутно највећем и најзначајнијем међународном самиту, Самиту БРИКС-а, представља јасан знак да је Српска препозната и призната на међународном нивоу.
Будимир објашњава да се тренутни светски поредак налази у преломној тачки, те да Русија има водећу улогу у формирању нове архитектуре глобалних односа. Он наводи да је Самит БРИКС-а јасна демонстрација да се "светски поредак трансформише из униполарног у мултиполарни систем".
"Баланс још није успостављен. Процес је у раној фази. Улога Русије и њена историјска судбина јесте да се заустави напредовање светског зла и хегемоније. Слободољубиво човечанство, укључујући и Балкан, очекује повратак мултиполарног света и јачање улоге Русије као политичке, економске и војне силе. То би требало да помогне враћању ауторитета институција међународног права, без чијег нормалног функционисања настаје хаос у глобалној интеракцији", објашњава Жељко Будимир.
Присуство Републике Српске на Самиту БРИКС има вишеструк значај, каже и Милош Шолаја, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.
"Сасвим је сигурно да је то једна врло значајна позиција за Републику Српску, да учествује на једном самиту толиког броја држава, а посебно што су то веома јаке државе у свету. То значи једно признање и свих учесника, не само Русије која ју је и позвала", додаје Шолаја.
Он је нагласио да је Српска добила прилику да покаже свој став и своју позицију и када је реч о спољним и унутрашњим односима БиХ.
"Друга страна медаље је то што је на Самиту дошло до великог броја састанака и комуникације која може да допринесе великом помаку позиције Републике Српске у међународним односима и то ће свакако донети један нови поглед на дугогодишње тумачење и реализацију Дејтонског мировног споразума и не само тога, него и многих других политика како према Босни и Херцеговини тако и према Републици Српској", истиче професор.
Да Самит БРИКС-а представља својеврсно међународно признање Републике Српске као незаобилазног фактора у БиХ, па и у региону, сматра и Срђа Трифковић, историчар и стручњак за геополитичке односе.
"Овај чин има велики спољнополитички значај, јер јасно указује на то да земље чланице БРИКС-а знају одлично шта је Република Српска. То је и порука такозваном Колективном западу да је Српска више него 'пуки ентитет', те да она има своје утемељење у Дејтонском мировном споразуму који је верификован од стране Савета безбедности УН, што значи да он не може бити тек тако погажен, што је очигледна намера нелегитимног високог представника Кристијана Шмита", истиче Трифковић.
Он додаје да се тиме, на неки начин, легитимизује чињеница да Република Српска има сопствене спољне односе, иако формално нема министарство спољних послова, и да надграђује те односе у складу са својим интересима независно од инструкција у званичном Сарајеву.
"Другим речима, док се званично Министарство спољних послова у Сарајеву понаша као да Република Српска не постоји, Српска јасно ставља до знања да ће развијати своје односе", закључује он.