Недавна иницијатива о увођењу Закона о агентима страног утицаја била би атак на цивилни сектор и ретроградна пракса која указује да трендови у земљи иду у погрешном смеру, саопштио је председник Црне Горе Јаков Милатовић на састанку са представницима цивилног сектора који је одржан у Подгорици.
На састанку је разговарано о "десет забрињавајућих трендова који имају негативне ефекте на даљи демократски развој, владавину права, као и обавезе из приступних преговора Црне Горе, угрожавајући на тај начин дугорочне реформске процесе".
Председник Милатовић на овај начин придружио се ставу Владу Црне Горе Милојка Спајића из које је поводом исте иницијативе саопштено да та влада "остаје на европском путу и да се предлог таквог закона неће наћи на њеном дневном реду", као и да Покрет Европа сад, чији је лидер Милојко Спајић, премијер Црне Горе, неће подржати такав закон.
Претходно је Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије, која је део владајуће већине у Црној Гори, саопштио да ће предлог закона бити заснован на "Закону о регистрацији страних агената у Сједињеним Америчким Државама (Foreign Agents Registration Act)".
"Не видимо зашто би било коме сметало повећање транспарентности читавог друштва по узору на највеће демократске тековине западног света", саопштено је из коалиције "За будућност Црне Горе", која је најавила предлог закона.
Непосредни повод за иницијативу ЗБЦГ био је извештај Међународног форума за демократске студије при Националној задужбини за демократију (НЕД), америчкој НВО која делује и у Црној Гори.
"Страни нелиберални утицаји, нарочито из Кремља и Пекинга, нуде лажну алтернативу европском пројекту", изјавила је на скупу "Борба против ауторитарног утицаја на Западном Балкану: Црна Гора као пробни случај", Тања Драмац Џиријес, заменица директора за Европу у НЕД-у.
Реакција председника Црне Горе стигла је, иначе, само две недеље пошто је из Стејт департмента у изјави за "Глас Америке", саопштено да су "Сједињене Америчке Државе дубоко забринуте због могућих последица које би закон о страним агентима који је предложен у Црној Гори, могао имати на демократију, људска права и основне слободе, укључујући слободе изражавања и удруживања".
Додато је и да би у Црној Гори, "савезници у НАТО-у и кандидату за чланство у Европској унији, такав закон могао ограничити грађански простор".
"Могао би стигматизовати организације цивилног друштва које раде на побољшању живота грађана Црне Горе и ометати критички рад независних медија који јавност извештавају на основу чињеница. Ти елементи изразито су значајни за све демократске институције и системе", наведено је у одговору портпарола Стејт департмента "Гласу Америке".
Историчар Богдан Живковић подсетио је недавно у изјави за РТ Балкан да је ФАРА закон, односно Foreign Agents Registration Act, један од темељних америчких закона који не забрањује делатност у Америци људима који примају новац из иностранства, али који захтева да свако ко прима новац из иностранства за своју делатност то мора да пријави.
"То што је темељни амерички закон, један од основа америчке демократије, то што је једна од главних брана америчке демократије од спољних утицаја, мешања у унутрашња питања САД – они не дозвољавају другим државама, које су њихови вазали, које су у њиховој интересној сфери", речи су Живковића.
Он је објаснио да се разлог за такав став налази у америчким интересима, "због тога што би један такав закон у највећој мери погодио, готово у 90 посто, људе који примају новац са Запада, дакле из државних, или парадржавних средстава али са Запада, а са циљем дубоког мешања у унутрашња питања Црне Горе или других балканских држава".
"Дакле, Американци су свесни да би такав закон пре свега као стране агенте означио оне актере на локалу који раде за америчке интересе. То је пуки, еклатантан пример лицемерја", рекао је Живковић.