Словеначки професор економије обелоданио "најдепресивније слике стања у ЕУ"

Истицање "важности стабилних и ниских цената енергената" често је схваћено као пука фраза.

Економисти, али и дежурни хумористи, често се спрдају истицаног "високог раста БДП-а" у Србији и јефтиних енергената, јер се они, како кажу, "не мажу на хлеб", док "инфлацију сви осећамо".

Заборављају, међутим, да српска привреда и даље ради пуном паром и привлачи инвестиције управо због стабилних и ниских цена енергије и снабдевања јефтинијим енергентима из Русије, о чему државе чланице Европске уније могу само да сањају.

Да се ради о кључним факторима који одлучују чак и о опстанку или суноврату читавих економија, упозорио је познати словеначки професор економије Јоже П. Дамијан. Он је објавио, како их је сам назвао, неколико "најдепресивнијих слика Словеније" као и једну "најдепресивнију слику Европе". (По среди су графикони)

"У ситуацији у којој се налазимо су два графикона, испод, најдепресивнија слика садашњице. Прва показује смањење потрошње електричне енергије у привреди за 16 одсто после 2021. године", пише др Дамијан.

Графикон (горе) заиста потврђује смањење потрошње електричне енергије у 2024. години за 16 одсто у односу на 2021. годину. "Ако неко мисли да је реч о повећаној енергетској ефикасности јер су словеначке компаније пронашле чудесну технологију за стварање више производа са мање енергије, грдно се вара", додао је у коментару.

Следећи графикон показује смањење обима производње у пет енергетски интензивних индустрија (папирна, гумарска, неметална, металска, хемијска) за више од 15 одсто у односу на 2021. "Ова производња чини готово половину потрошње енергије у свеукупној словеначкој индустрији, и четвртину производње, извоза и запошљавања. Укратко, дешава се деиндустријализација због високих цена енергената. Ако не верујете, испод су три слике раста цена два главна енергента која користи индустрија – гаса и струје. Прва слика показује експлозију цена гаса за комерцијалне потрошаче према величини потрошње."

Друга слика показује експлозију цена електричне енергије за комерцијалне купце према величини потрошње.

Као што се види из горњих графикона (пораба=потрошња, летно=годишње, плин=гас, војна=рат), цене гаса су од 2021. порасле за више од 130 одсто, а струје за више од 160 одсто за највеће купце.

Уз то су цене гаса од средине 2024. године остале за највеће потрошаче 60 одсто скупље у поређењу са ценама из 2019. године, док је цена електричне енергије виша за 140 одсто. За мање купце цене су више од 50 до 100 одсто.

"На трећој слици (испод) приказане су цене гаса и струје за групу највећих купаца (реч је о 10 највећих словеначких компанија). Цене гаса за њих су и даље више за 60 одсто изнад нивоа из 2019. године, а цене струје за 140 одсто. Како било које словеначко предузеће може да буде конкурентно са оваквим ценама енергије?", пита Јоже П. Дамијан.

"Депресивно? Да, јесте. Говоримо о компанијама са више од 80 година историје", упозорава професор економије.

Потом се осврнуо и на "најдепресивнију слику Европе":

"Неки су данас прогласили слику (испод) за најдепресивнију слику Европе: графикон показује депресивни тренд очекиваног економског раста 5 година унапред.

Када су 2000. године неке чланице Европске уније храбро и гласно ушле у будућу катастрофу звану евро, очекивање будућег раста је било на нивоу од 2,6 одсто. Већ тада је то било изузетно лоше (по ЕУ) у поређењу са глобалним конкурентима – Америком и Кином.

Данас, четврт века касније, очекивања за будући раст су преполовљена (на само 1,3 одсто).

Ко су главни кривци?

(1) Низак раст продуктивности; (2) још нижи прираштај становништва (збир стопе раста продуктивности и стопе раста становништва једнак је стопи раста БДП-а) и (3) енергетска криза. Европска предузећа више немају разлога да задрже производњу у ЕУ – јер нема радне снаге, а ригидна регулатива убија предузетничке активности у технолошком развоју с обзиром да је Европска комисија са својим зеленим лудилом, званим 'обновљива енергиј', и економским ратом против Русије учинила енергију (=живот) изузетно скупом." 

"Очекујте егзодус највећих европских компанија (из ЕУ) и још већи скок силазног тренда у наредној деценији", упозорава професор Економског факултета у Љубљани Јоже П. Дамијан.