Медијски радници или ратници: Израел таргетира репортере "Ал Џазире", а РБГ новинаре РТ Балкан

Израелска војска оптужила је шест дописника из Газе, телевизијске мреже "Ал Џазира", да су борци Хамаса, док је највећа арапска медијска кућа ове тврдње одбацила као опасне клевете и у њима видела покушај да се ућуткају ретки преостали новинари који свету приказују израелске ратне злочине у овом региону.

У последњем нападу, израелска војска употребила је против "Ал Џазире" заплењене телефонске именике, листе о особљу Хамаса и Исламског џихада, платама и курсевима војне обуке, а у којима су наводно пронашли имена која се поклапају са именима палестинских репортера.

"Ови документи служе као доказ интеграције терориста Хамаса унутар катарске медијске мреже 'Ал Џазира'", каже израелска војска, али аутентичност докумената још није потврђена.

Катарски телевизијски емитер тврди да су оптужбе засноване на лажним доказима и да се израелска кампања против "Ал Џазире" појачава.

"'Ал Џазира' категорички одбацује приказивање наших новинара од стране израелских окупационих снага као терористе и осуђује употребу измишљених доказа", наводи највећа арапска телевизијска кућа, коју многи виде као једну од алтернатива америчком Си-Ен-Ену.

У саопштењу се наводи и да је ово покушај да се ућутка неколицина преосталих новинара у региону, како би се "замаглила сурова реалност рата од публике широм света".

У заштиту палестинских новинара стао је њујоршки Комитет за заштиту новинара поручујући на мрежи Икс да је Израел у "више наврата износио сличне тврдње без пружања веродостојних доказа".

Пре него што је у јулу убио дописника 'Ал Џазире', Исмаила ел Гула, ИДФ је произвео сличан документ који је садржао контрадикторне информације, показујући да је Ел Гул, иначе рођен 1997, добио војни чин Хамаса 2007. године. Дакле, као десетогодишњак, наводи се у твиту Комисије.

Реакција ове организација, која већ четири деценије извештава о убиствима, хапшењима и нападима на новинаре и медијске раднике, изненадила је угледне новинаре из Србије који памте да је управо њујоршка Комисија одбила да на своју листу дода и 16 РТС-ових медијских радника које су 1999. на радном месту убиле НАТО бомбе. Разлог за такву одлуку вероватно се налази у чињеници да се на челу Комитета налазила Кати Мартон, супруга Ричарда Холбрука, једног од најгласнијих заговорника идеје да се пројектилима промени Милошевићев режим у Југославији.

Шест дописника "Ал Џазире" – Анас ел Шариф, Талал Аруки, Алаа Салама, Хосам Шабат, Исмаил Фарид и Ашраф Сарај – ретки су преостали репортери који документују разорне последице израелске операције у Гази. Наиме, Израел је забранио међународној штампи да уђе у енклаве, а ако неком од новинара то и пође за руку обилазак је могућ само уз строгу контролу израелске војске.

Покушаји да се уз помоћ телефонског именика дискредитују ратни репортери и прогласе за сараднике једне од зараћених страна догађали су се и на нашим просторима. Најпознатији је случај хрватског новинара Синише Главашевића, који је извештавао из опкољеног Вуковара, а убијен је само месец дана пошто се његово име нашло у антрфилеу под насловом "Новинар бојовник".

"У кући вуковарског новинара Синише Главашевића, бившег спикера Радио Вуковара, који је нагло аванзовао у ратног репортера после насилне смене у овој редакцији 2. маја ове године, припадници Војне полиције уместо магнетофона и новинарске бележнице, пронашли су арсенал пушака, пластичног експлозива и других убојних средстава. Од репортерског алата једино су нашли телефонски именик 'важних уредника' као што су Фрањо Туђман, Сјепан Месић и други врховници, који по логици посла радио-репортера немају никакве везе са овим занатаом", стоји у оквиру репортаже који су потписали тадашњи новинари "Политике Експрес" Јеленко Слатинац и Вукашин Обрадовић, иначе дугогодишњи председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), а тренутно помоћник главног и одговорног уредника црногорског дневника "Вијести" који послује у оквиру Јунајтед групе.

Дуга је историја израелског непријатељства према "Ал Џазири" – њихови медијски радници редовно су клеветани, нападани и убијани, а израелски премијер Бенјамин Нетанјаху у више наврата је позивао на затварање ове новинске куће.

"Терористички канал 'Ал Џазира' више неће емитовати из Израела", написао је Нетанјаху на платформи Икс, након што је израелски парламент 1. априла као од шале усвојио закон којим се влади дозвољава да привремено забрани "стране радиодифузне мреже које се сматрају ризиком за националну безбедност". Са 71 гласом "за" и десет гласова "против", дозвољено је одузимање опреме и блокирајање приступа веб-страницама медијима који нису по вољи Израела.

Иако ћуте на најновије таргетирање палестинских новинара, Репортери без граница (РБГ) дигли су глас због усвајања оваквог закона:

"Израел користи све могуће методе како би покушао да ућутка 'Ал Џазиру' због њеног извештавања о стварноj судбин Палестинаца на Западној обали и Гази од 7. октобра. Глас израелског парламента за цензуру 'Ал Џазире' и клеветничке опаске Бенјамина Нетанјахуа о њеним новинарима су неприхватљиви. РБГ тражи од израелских власти да прекину своје агресивно узнемиравање 'Ал Џазире'. Такво законодавство о цензури, под маском демократске регулативе, имплицитно циљано на одређени медиј, ствара преседан препун опасности за новинарство у Израелу", рекао је у јуну Џонатан Дагер, шеф одељења РБГ за Блиски исток.

Али, оно што РБГ сматра да је добро за Блиски исток далеко је од онога што мисле да је добро и за Балкан. Наиме, у октобру Павол Салај, шеф одељења за ЕУ и Балкан, рекао је:

"У Србији, држави окруженој чланицама Европске уније и земљама кандидатима за чланство, руски наративи се прилагођавају за локалну публику пре него што се дистрибуирају широм региона. Ова фабрика лажи мора да буде затворена. Србију, која тежи да буде део ЕУ, Унија и њене чланице морају да позову на одговорност због омогућавања рада пропагандне машине Владимира Путина."

У медијском извештавању о нападу РБГ на РТ Балкан "Ал Џазира", која такође ради у Србији као део стране мреже, ниједном речју није негодовала. Ако не из принципа, онда макар из страха да оштрица медијског мача једном може да се окрене и према њима.