Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је данас да ће данашња температура бити за осам степени виша у односу на просечну за овај период године као и да се упркос благом паду температуре до којег ће доћи од уторка, очекује још недељу дана михољског лета.
Температура ће бити изнад просека за ово доба године, без падавина, па је овакве дане могуће звати позним михољским летом, навео је Тодоровић.
"Ово је карактеристично за октобар. Неки пут је то у првој половини, неки пут, неке године, у другој половини. Имали смо и у првој половини месеца неколико дана са натпросечно високом температуром, али је била честа појава облака и киша. Онда то није по дефиницији михољско лето. Подрузмева се да је то један дужи период сувог, сунчаног, стабилног времена са натпросечним температурама, а управо то имамо последњих седам дана", рекао је Тодоровић за Танјуг.
Додао је да иако следи пад температуре од уторка за неких три до пет степени, и даље ће температура остати два до три степена изнад просечних вредности за ово доба године.
"Од уторка, кад почиње тај благи пад температуре, биће нешто облака. Чак понегде може да падне краткотрајна слаба киша, ако је неко примети уопште – али не можемо да се надамо некој озбиљној киши", рекао је Тодоровић.
Он је указао на то да је просечна температура за почетак новембра 14, а крајем новембра 8 степени Целзијусових.
"Постоји врло брзи пад температуре у октобру и новембру, као што постоји брзи пораст у марту и априлу", рекао је Тодоровић.
Он је истакао да још не постоји методологија којом би се поуздано могла утврдити прогноза, већ се може говорити о вероватноћи, па је тако вероватноћа да у новембру у нижим деловима падне снег испод 50 одсто.
"Током следећег пада температуре за седам дана, то су 3. и 4. новембар, температура би у нижим пределима, она максимална, требало да буде негде од 8 до 12 степени, што је неколико степени испод просечне и то је једна блага варијанта свежијег времена", навео је Тодоровић.
Он је указао на то да у Србији хладну зиму са великим снежним покривачем имамо на сваких 20 до 22 године.
"Кад се узму подаци, 1922. је била та ситуација, 1942, 1962, 1984, 2005. и ако пратимо то понављање, значи не по строгој законитости, можемо да очекујемо да ће нас задесити та хладнија варијанта у једној од три следеће зиме, овој или наредне две", рекао је Тодоровић.
Додао је да се између две хладније зиме, односно на сваких 10 до 12 година, догађа да један период буде знатно хладнији, као што је то било у Србији 2012. године.
Тодоровић је рекао поводом померања сата на зимско рачунање времена да је то заправо право време Србије, а летње рачунање времена је вештачко.
Он је указао на то да постоји повезаност времена у свету са феноменом Ел Нињо и Ел Нина, али да се ипак не може говорити о правој узрочно-последичној вези.
Ел Нињо је климатски феномен који се јавља када се површинске воде Тихог океана загревају изнад просечне температуре, а Ел Нина се јавља као супротност тој појави, односно тада се површинске воде Тихог океана хладе испод просечне температуре.
"Постоји одређена повезаност, али права узрочно-последична веза не постоји. То је сувише далеко да бисмо могли да тврдимо да тај догађај у Јужној Америци утиче на време код нас. Системи се другачије крећу. Системи циклона и високог притиска имају своју неку другу законитост", објаснио је Тодоровић.
Додао је да сви процеси зависе од енергије Сунца и услова на Земљи, као и да су циклони са Атлантика главни извор свих временских догађања у Европи.
Извориште циклона за Европу и код нас је Северни Атлантик, део северне Канаде, око Исланда и Лабрадора одакле циклон ниског притиска са облацима и кишом креће.
"По стандардној путањи кретања тај циклон долази на Европски континент, долази код нас, ослабљен у односу на Атлантик", закључио је Тодоровић.