Србија и Балкан
Црна Гора: У девет општина више бирача него становника
У Плужинама је према званичним подацима 2.277 пописаних а 2.336 бирача, Шавник има 1.569 пописаних а 158 више бирача, у Улцињу живи 20.507 грађана док је бирача 20.574, на Жабљаку је 2.941 пописаних а 3.003 бирача
Децембра прошле године у општини Бијело Поље у Црној Гори пописана су 38.662 становника док је 1. маја исте године по подацима Државне изборне комисије у овој општини било 39.368 бирача!
Још драстичнија разлика у овом погледу је у општини Петњица у којој је у децембру прошле године пописано 4.975 становника а осам месеци раније на бирачком списку било је 6.271 лице. Слична несразмера уочава се и Гусињу где је пописано 3.933 становника а на последњем објављеном бирачком списку је 4.561 особа, у Плаву где је на попису избројано 9.050 грађана а бирача је 9.386, у Пљевљима где је пописано 24.134 становника док је на бирачком списку њих 24.379.
У Плужинама је према званичним подацима 2.277 пописаних а 2.336 бирача, Шавник има 1.569 пописаних а 158 више бирача, у Улцињу живи 20.507 грађана док је бирача 20.574, на Жабљаку је 2.941 пописаних а 3.003 бирача.
Подгорички медији преносе да су упоредне анализе бирачких списакова и података Агенције за статистику показале да је у 24 од укупно 25 општина у Црној Гори више бирача него пунолетних држављана.
Даниловград је једина општина у којој то није случај, а највећу неусклађеност бележи Подгорица у којој је пописано укупно 179.505 грађана, док је на последњем бирачком списку било 143.841 лице. У Рожајама је, рецимо, на попису избројано 23.184 грађана, док је на бирачким листама 22.915, у Беранама је 24.645 грађана а 23.729 бирача.
У пролеће прошле године, уочи председничких избора на бирачким списковима било је 543.175 грађана Црне Горе, три хиљаде више него августа 2020. на парламентарним изборима, односно, 88 посто грађана Црне Горе у том тренутку били су бирачи.
Познаваоци овдашњих прилика упозоравају да ако би се ишло у прошлост, у неке раније изборне циклусе и објављене бирачке спискове, ова разлика би била још драстичнија и, могуће је, достигла би бројку од 22 општине у којима је више бирача него грађана.
Док ових дана из Монстата, Агенције за статистку Црне Горе поручују да резултати пописа нису упоредиви са бирачким списковима, да се не користе исте дефиниције као и да су методологије у потпуности неупоредиве, министар унутрашњих послова Данило Шарановић (Демократе) саопштио је да ће се формирати специјализовани тим чији ће задатак бити анализира податке Монстата који су од важности за бирачки списак Црне Горе.
Убрзо је из опозиционог Европског савеза одговорено да министрова најава ревизије бирачког списка државе "нема никаквог додира са реалношћу".
"Министар је најавио да ће сваки појединачни податак о бирачу бити темељно анализиран, а онда и проверен, како би се утврдио основ уписа у бирачки списак. Изгледа да министар није прочитао закон о попису становништва Црне Горе који у члану 29 јасно каже да се индивидуални подаци и упитници за попис прикупљени пописом користе искључиво у статистичке сврхе, те да исте Монстат не може уступати другим физичким и правним лицима", изјавио је посланик Европског савеза, Бранислав Ненезић из партије Социјалдемократа.
Према речима председника Изборне комисије Подгорице Владимира Филиповића "неусклађеност података о броју бирача и укупном броју становника Подгорице проблем је бирачког списка", а главни проблем су "дупло уписани бирачи, који су осим у бирачком списку Црне Горе, уписани и у бирачки списак друге државе".
"Према неким проценама број дупло уписаних бирача који своје бирачко право осим у Црној Гори остварују у земљама региона креће се у распону од 50 до 100 хиљада. С обзиром да државе региона нису спремне да доставе податке о бирачима који су уписани у бирачки списак њихове земље, као и неопходну документацију, тешко се може ускладити бирачки списак са стварним подацима", рекао је Филиповић за Градску ТВ.
