Србија, ЕУ и БРИКС: Срце на истоку, политика на западу

На ком је путу Србија, а на ком државна политика? Иду ли у истом смеру – ка бриселском царству или грађани, ипак, вуку ка БРИКС-у?

Ако је према председнику Србије Александру Вучићу истраживања која кажу да је убедљивој већини грађана срце на истоку – лажу. Зато је пред јавно мњење изашао са другим бројкама – тачно 43 одсто је за Европску унију, а проценат мање за БРИКС. Али, признаје, у владајућој странци резултат је другачији – 55 у корист БРИКС-а. 

"Није то баш све тако, ово је под идеалним условима и под условом да се ја не изјашњавам директно за неку од те две стране. Уколико бих сутра рекао БРИКС, била би убедљива победа БРИКС-а. Уколико бих рекао Европска унија, била би убедљива победа Европске уније", рекао је Вучић прошле недеље, гостујући на ТВ Прва.

Истраживачи јавног мњења не поричу да глас председника по овом питању може бити значајан. Али, шта се дешава кад се спомене Косово? На чијој је страни резултат не семафору?

"Европска уније је, поред кока-коле, бренд у који се највише улагало. Нарочито у овом региону, и нарочито у Србији. Резултат тога је да је подршка ЕУ и даље значајна, иде до 50 одсто и клизне испод 40 чим стигну уцене да се уведу санкције Русији, цензурише рад руских медија... Међутим, када смо грађанима поставили питање да ли би се одрекли Косова у замену за чланство у Европској унији 87,3 одсто испитаника се изјаснило негативно, а 3,1 проценат њих је дао потврдан одговор. И та бројка је идентична оној коју добијемо када питамо грађане да ли су за улазак у НАТО. Другим речима, ако је Европска унија Деда Мраз из кока-колине рекламе, грађани Србије не желе да Косово ставе испод бриселске јелке", објашњава за РТ Балкан аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић.

Шта је Србима БРИКС? Алтернатива за евро-атланске интеграције? Нови, врли мултиполарни свет? Синоним за Русију?

"БРИКС јесте за доста људи још увек непознат и нов појам, али већина га види као алтернативу ЕУ, чврсту везу са Русијом, блискост са несврстанима. У анкети коју смо спровели у мају ове године директно смо супротставили ове две опције и питали грађане да ли би БРИКС, на челу са Русијом и Кином, могао бити спољни ослонац Србије уместо ЕУ. Њих 46,6 одсто је одговорило са 'да', а 23,5 процената је рекло 'не'. И не треба занемарити да је скоро 30 одсто неопредељених који нису били сигурни шта да изаберу", објашњава Вукадиновић.

Страначко расположење о чланству у Европској унији у владајућим партијама слично је расположењу грађана, али оном које влада када Косово није цена уласка у ЕУ. Тако је 42,5 одсто чланства Српске напредне странке (СНС) и Социјалистичке партије Србије (СПС) за Европу, а 41,9 против. У опозицији, показује истраживање НСПМ-а, станује највише проевропљана – свега 56,5 процента, док је евроскептика око 33 одсто.

Али, каже Вукадиновић, најважније је куда иду партијски нестврстани. А њих 45 одсто је против ЕУ, а тек 17,1 проценат је "за".