Позајмица која мора да се заслужи: "Само" 98 корака до обећаних милијарди

Истог дана кад је Урсула фон дер Лајен кренула на тродневну турнеју регионом, Европска комисија одобрила је реформске агенде за државе Западног Балкана. То је била и "последња формалност" којом је отворен приступ земљама до шест милијарди евра из Плана раста. Осим за Босну и Херцеговину, јер је Бриселу поднела непотпуну агенду.

Наш избор

Српски премијер, руски министар и Урсула фон дер Лајен: Ко је коме послао какву поруку?

Председница Европске комисије Урсуле фон дер Лајен започела је посету земљама Западног Балкана реченицом да је импресионирана радом партнера из региона. План раста који је промовисала током посете треба да приближи економије региона земљама Европске уније.

"То је доказ кредибилности у процесу европске интеграције. Оне не замењују процес преговора са ЕУ, али итекако треба да убрзају тај процес преговора", каже министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

Прва транша од 112 милиона евра је око седам одсто од 1,58 милијарди евра, колико је укупно планирано за Србију. Услов за прву исплату – билатерални споразум ЕУ и Србије.

Србија има 98 корака у четири области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.

"До краја ове године, ово је први приоритет који је тако постављен у реформској агенди и то тако што ће се заправо кроз спровођење препорука ОДИР-а урадити и потврдити оно што је рад радне групе која постоји у парламенту, која треба да направи предлог закона о јединственом бирачком списку и у томе се консултује са ОДИР-ом, који треба да да препоруке. Трећа ствар овде је избор савета РЕМ-а, што је обавеза из измењених закона који су усвојени крајем прошле године", наводи министарка Мишчевић.

Предуслов није увођење санкција Русији

Питање које оптерећује евроинтеграције је Косово и Метохија. Издвојен је дијалог Београда и Приштине, очекује се конструктивни ангажман и примена споразума о путу ка нормализацији и анекса о његовој имплементацији.

Предуслов за повлачење новца, иако су неке земље Уније и Европски парламент очекивали, није усклађивање са спољном политиком Уније и увођење санкција Русији.

"То је могућност да Србија и земље региона затворе економски јаз који постоји између њих и ЕУ, али и да грађани осете повољности пре самог чланства. Сматрамо да су реформе у области владавине права кључне за друштво", каже шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре.

Русија: Преварантска шема Брисела и крађа руске имовине – нећете дуго чекати одговор

У Конвенту сматрају да је сет реформи могао да буде и амбициознији.

"Ми очекујемо да све оно како је написано буде и реализовано у свим тим роковима, како бисмо заиста овај процес европских интеграција, који је последње скоро три године такорећи заустављен. Просто, да га негде откочимо, барем у оној мери у којој ће грађани Републике Србије моћи да осете неке конкретне бенефите од процеса приступања", сматра координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић.

Европска комисија може да задржи или ускрати средства, ако договорено није урађено.